Дело

ЦАРИНСКИ САВЕЗ У ПОЛИТИЧКОМ ПОГЛЕДУ 169 ћану и оснажену Србију са на бојном пољу тако сјајно стеченим престижом и да је та увећана и оснажена Србија у братској вези са такође увећаном и оснаженом Црном Гором још више оспособљена да представља један самосталан центар српскога племена и снажан мотор његовога независног културног развијања и његових оправданих аспирација, онда се свакако могло очекивати, да ће Перић имати разлога да коригује своје политичко мишљење и да дође до увиђења, да је његова фаворит-идеја о потребној тешњој политичкој вези са Аустро-Угарском била основана на погрешним премисама, што се у осталом може десити и заиста дешавало и најспремнијим и веома искусним политичарима, а још пре се може десити једноме политичару аматеру, који поред својих тако пространих и темељних научних студија и радова, онако мимогред води и политику као неку врсту дистракције; ни најбистрији посматрач не може баш сасвим тачно предвидети све могуће политичке конјунктуре и изненадне комбинације које може да створи ћудљива игра политичких прилика. Према свему се, дакле, могао очекивати код Перића тај обрт1. Па ипак се није испунило то, што се могло очекивати. Перић је и после балканског рата већ стигао да, по својој већ наглашеној продуктивности, напише још две политичке расправе, у којима опет на француском језику ономе свету тамо на страни подноси нова обавештења и открића о даљем развоју догађаја и односа на Балкану. а специјално о струјама и погледима у српским политичким круговима. У једној расправи он говори о српско-бугарском спору'2 а у другој најновијој он говори о балканској конфедерацији3. Карактеристично је то, да се Перић у тој својој последњој расправи јавља пред европском публиком у пози ауторизираног тумача и представника чисто српског гледишта. Па какво је то српско гледиште? 1 То се могло очекивати тим пре, што је после великих успеха Србије у балканском рату чак и код једнога тако одсуднога противника Србије као што је био Макс. Харден наступио један „потпуни преображај у писању Харденову“ о Србији, како нам је то у једном занимљивом чланку у „Штампи“ испричао Dr. Лазар Марковић. 2 Jiv. Peritch, La crise des rapports serbo-bulgares (Extrait de la Gazette de Lausanne), Lausanne 1913. 3 Essai sur la eonfederation balcanique, le pointdevue serbe, (Extrait du Correspondant) Paris, 1913.