Дело

172 Д Е Л 0 и правично подељена; али ја сам тај аргуменат пишчев ипак истакао с тога, шго се ту показује једна психолошки интересантна црта у менталитету нашега може се казати интернационалнога публицисте1, а она је у томе, што Перић, кад говори о могућем и од њега нарочито препорученом односу између Србије и Аустро-Угарске, показује једну диспозицију за наиван оптимизам. он ту, као што већ рекох, сасвим верује у несумњиву благодет и корисност тешње везе између тих земаља, црта нам веома примамљиве перспективе и то верује без икаквих гарантија и противно свему досадашњем историјском искуству, а напротив кад говори о односима између балканских држава, које су самим положајем и толиким заједничким интересима и историјским антецеденцијама упућене једна на другу, онда Перић постаје крајњи скептик, онда долази до песимистичких закључака и пошто је брижљиво наређао све доказе за своју скептичку тезу, он чак к о р и Е в р о п у како је то од њене стране одвише наиван и чудан оптимизам, кад она верује у могућност балканске конфедерације!2 Како да објаснимо код једнога српског публицисте ,,diesen Zwiespalt der Natur" како би Немци казали ? То би могао 1 Перић публикује чланке у бриселском „L’ Independance belge“, у швајцарској „Gazette de Lausanne", у париском часопису „Le Correspondant", у парпском „Bulletin mensuel de la Societe de legislation comparee“, у „Mouvement economique de Bucarest" и т. д. 2 „La hate avec laquelle on conclut, en Europe, a l’existence d’une confederation balcanique ou du moins a sa creation prochaine, montre a quel point on peut etre, en Occidcnt, .peu renseigne sur les choses et sur les hommes de 1’ Est europeen". Па мало даље: „Оп voit, par l’expose des causes qui forment autant d’empechements a la conclusion d’une union politique entre les Etats balcaniques, que c’est se montrer etrangement op'timiste que de croire a la creation prochaine d’une confederation balcanique“. Напрема таквој изјави нашега публицисте ја ћу овде ради поређења као антитезу да ставим оно, што је о томе казао један угледан словенски публициста Раковски у своме чланку „Vers l’entente balcanique“, који је штамчан г. 1908 у већ наведеном часопису Revue de la paix; он je казао између остллога: „Еп etudiant !е jeu de ces forces sur la Pćninsule Balcanique nous nous croyons en droit d’affirmer la possibilite proche d’une confederation balcanique. Ј1 у a quelque temps un tel optimisme n’etait pas justifie... Aujourd’hui ce n’est pas le cas. Nous пе disons pas qu’elle sera rćalisee demain, mais que le inoment est arrivć quand elle cesse d’etre un voeu d’idćologue, pour devenir le mot d’ordre des groupes et des partis politiques“. O томе ce публицисти не може казати, да је он „реи renseignć" о приликама и односима иа Балкану, пошто он у томе своме чланку показује веома добро познавање свега тога; он ту шта више износи неке актс и