Дело

ЦАРИНСКИ САВЕЗ У ПОЛИТИЧКОМ ПОГЛЕДУ 173 бити предмет једне политички-психолошке студије, у којој би смо, како ми изгледа, имали пред собом интересантан пример једне политичке хипнозе, која баш нарочито може да обузме иначе веома бистре и интелигентне умове са импулзивним темпераментом кад се уживе у једну идеју, која их фасцинира и гони, да енергички војују за њу и да свим својим умним апаратом побијају и обарају, ма то било и софизмима, сваку другу комбинацију, која би сметала остварењу њихове омиљене и једино спасавајуће идеје; и тако је онда могло да се деси, да српски публициста са ауторитетом једнога професора Универзитета пред европску публику у питању о балканској конфедерацији изнесе као с р п с к о гледиште оно, што у самој ствари, по моме најбољем уверењу, није српско гледиште, јер мислим да се не варам кад тврдим, да ако не сва а оно свакако далеко претежна већина српске интелигенције, а нарочито српских политичара и јавних радника не само да верује у могућност и остварљивост балканске конфедерације, него тврдо верује и сматра као политички аксиом, да је идеја балканског савеза једино индицирана и спасоносна за независни политички и економни живот и развитак балканских држава и, као што већ напред у уводу рекох, за поуздано остварење девизе „Балкан балканским народима“. Читајући Перићеву расправу са њеном нема сумње вештом дијалектиком ми бисмо под утицајем његових аргумената могли још и пасти у једно неутешно разочарење и посумњати у остварљивост те толико спасоносне комбинације, али је срећа, што су нас најновији епохални догађаји на Балкану сачували од такве очајне дезилузије и што су нас ауторитативне изјаве руководних балканских државника увериле да мисао о балканском савезу није угинула него да ће се она одржати и даље и добити прецизиран конкретни облик. Ту мисли на изјаве г. г. Пашића и Венизелоса. И тако је, дакле, Перић и у питању о балканској конфедерацији био лош пророк или како се то каже псеудомант. Он је својим есејом могао постићи само то, да балканским нацијама пред европском публиком бар за један моменат изда једну рђаву сведоџбу, један testinionium paupertatis, по коме су оне моменте, које нисмо знали ни ја ни Перић. Тај је публициста још ире пст година имао на добром познавању балканских прилика и односа основано уверење о блиском постанку балканске конфедерације, а ПерпН доказује противно чак и сад после балканског рата!