Дело

БУГАРСКА ВОЈНА У ТРАКИЈИ 193 У штабу III армије исто тако и I армије, па и у Врховној Команди, били су у потпуној неизвесности о тачном месту, где се образовала главнина турска, где се концентришу нове јединице искрцане из Мале Азије, где се једном речи, налазила велика армија Абдулах-пашина, о којој су депеше из Цариграда толико говориле. Да ли на југу, иза Ергене, где се говорило да Турци подижу велика утврђења, или, на против, ка истоку, или још пре, ка југоистику, око Визе и Сараја, на директном путу за Стамбол? Тај најважнији проблем, који је интересовао све у армијама, решила је коњичка дивизија. Изгледа да је то било врло лако, јер турска коњица, коју су пре тако високо дизали, не учини никада ни најмањи покушај да се одупре бугарском извиђању, и, шта више, изгледа да она чак никакву улогу и није играла у овом рату. Официри дивизије Назлимовљеве често пута су ми потврђивали факт, да никада нису имали ни најмању коњичку борбу, па чак да нису никада видели ни мало већу коњичку масу. Дошавши дакле у Баба—Ески, генерал Назлимов истури 12 25 октобра после подне, своје извиђачке елементе напред. Они су били управљени у три главна правца; на Ајрабол, Родосто и Чорлу. У два прва они дадоше потпуно негативне резултате, чак ни најмања непријатељска патрола не би опажена. Али није било тако и са трећим правцем извиђања, управљеним према Чорлу. Ту се напротив наиђе на очигледан и осетљив застор, а који у осталом бугарска коњица не успе да одреди тачно, а камо ли да га пробије. То је морало бити негде испред Чорлуа, вероватно источно од Лиле Бургаса ка Чифлик-кеју и још више на север ка Сакијкеју. Може се одмах критиковати поступак коњице у вршењу извиђања. Напуштајући јужни правац, где се очевидно никакве непријатељске снаге не показиваху, требало је јурнути тамо где се налазио и осећао додир. У место тога узело се нешто средње и окренуло се југоистоку ка Родосту. Требала је да отпочне битка, да би повратила коњанике бугарске на прави пут и одвела их тамо, где су требали да јурну у галопу, т. ј. ка непријатељу. За то време пак, слаба коњица пете дивизије не остаде неактивна пред фронтом своје дивизије и њени извиђачки делови избацише се у правцу Бунар Хисара и Визе. Ја нисам обавештен о резултатима, али је ван сваке сумње, да је она морала Дело, књ. 68 13