Дело

194 Д Е Л 0 донети у том моменту озбиљне податке, јер тога дана (12/25 окт.) главна снага Абдулах пашина између Чорлуа и Сараја наступала је већ ка северозападу. У осталом, у броју средстава за добављање извештаја, Бугари су могли рачунати на велики број мештана свога племена, који су им и најмањи покрет непријатељски јављали. И Турци, с друге стране, имали су изврсне шпијуне, не само међу мухаџирима, који су бежали, као некада, пред словенском инвазијом, већ и међу Грцима непријатељски расположеним према Бугарима, о чему су ми чак и грчки трговци из Лозенграда говорили, као што је и пред Чаталџом ухваћено дванаест грчких сељака, окривљених за давање података Турцима о месту бугарских трупа. Па ипак, док је генерал Назлимов извиђао, I и III армија окренуте једнако фронтом ка југу, остадоше 13/26 октобра на својим местима, онако како сам одредио прошли пут. Тек у вече 13/26 резултати извиђања предати су генералу Ратку Димитријеву. Треба непознавати карактер одлучнога команданта III армије, па да човек помисли, да се он могао једног тренутка устезати, и да први његов покрет не био био заповест за енергичну офанзиву свима дивизијама у правцу где изгледа да је опажена главнина непријатеља. Међутим вероватно је, кад се зрело размисли, да је боље било почекати неко време, и то из хиљаду паметних разлога, које ћемо ми доцније испитати и чијем развијању нема места у историском разлагању догађаја. Шта више ја ћу рећи, да се још одавно, било у току ратних игара или после оцене разних мишљења, врховна команда бугарска решила била за наступање ка југоистоку, и то чак специално у предео Караагача, где су се 1878 г. Руси били зауставили читавих 20 дана, у току наступања ка Сан-Стефану. Предвиђени план за ту битку израђен је у свима детаљима пре но што је примљен. У разним разговорима које сам водио са главним личностима из штаба III армије, сазнао сам, ако не баш цео план, а оно идеју водиљу његову. Та идеја, или боље намера, била је: окренути армије ка југоистоку, око једног нивоа, на левом крилу њиховом, затим бацити целу Ш-ћу армију у фронтални напад, док би I-ва била управљена на леви бок непријатељски, вршећи притисак обилазним покретом у најширим размерама. Генерал Ратко Димитријев, дајући 13/26 у вече заповест за офанзиву свима својим дивизијама, занемарио је, својом наглошћу за ангажовање, мере које је требало предузети. Шта више, 1-ва