Дело

БУГАРСКА ВОЈНА У ТРАКИЈИ 195 армија чије су дивизије биле у 2 реда, од севера на југ, около Хаскеја, имала је тешке маршеве да изврши пре него што би могла да их развије и уведу у борбу. И најпосле, ишло се у борбу само са 4 активне дивизије и једном резервном, док је величина бугарских снага долазила до 11 дивизија, а та битка могла је... требала је чак... да буде решавајућа! Али, и то је истина, да су морал трупа, чврстина команданата, узајамно поверење које их је сједињавало, били такви да победа, изгледа, није могла напустити заставе армија словенских. То је очевидно најбољи разлог за објашњење онакве заповести за покрет 13/26-га у вече. 14/27 покрет померања отпоче. У место да га врше около једног нивоа, остављајући у Искибдере 5-ту дивизију, она исто тако би бачена напред и преко Јане наступаше ка Бунар-Хисару, где се њена претходница утврди у вече. И остале дивизије отпочеше своје покрете, али, као што је требало и очекивати, оне задоцнише из разних узрока, од којих је најглавнији жалосно стање путова, те зато улажаху у борбу постепено, једна позади друге, у место све од једном. I армија, која се налазила на крилу које је требало да изведе маневар, још је више задоцнила. Она је добила као главни објекат Лиле-Бургас; али сем стално рђавог времена, што је грдно кочило марш и чинило путеве непролазним, десило се често пута да путева није ни било, јер су већина ишли на југ, не у правцу кретања: ка југоистоку и истоку. 15/28 октобра наступање се продужи. И 5-та дивизија продужи марш али већ сада као јако истакнута напред у односу на армије. Када њена предходница пређе мост код Караагача код засеока Чифлик Теке и попе се на висове западно од шуме Суџак, нагло се судари, на километар испред ивице шуме, са јаким деловима турским, који су из ње избијали. Битка код Караагача, названа још код Лиле Бургаса или Бунар Хисара, тако је отпочела. Терен је у опште испресецан и карта не даје апсолутно никакву преставу о томе. Са бугарске стране на западној обали Караагач—Дере, једна сасвим једноставна равница. Само на оба крајна крила, око Бунар Хисара и Лиле Бургаса, читава серија постепених узвишица допуштала је релативно лако напредовање пешадије и употребу извесног броја, ма да малог, уских артиљериских положаја. Свуда на другом месту апсолутна једноставност. Са турске стране је шума Суџак, коју секција означава уз еаму обалу потока Караагач, а која је напротив доста удаљена.