Дело

196 Д Е Л 0 Простор између Караагача и предњ.е ивице шуме прелази готово’ 2 па чак и 3 километра. Та шума је просечена једном дугом и; великом јаругом, коју образује поток Суџак, шума се затим пружа до Визе и Асбуага. Она покрива неку врсту таласастог платоа, чије заокругљене узвишице, а нарочито око западне ивице, допуштају лаку употребу различитих родова оружја. Отворена страна у околини Караагач Дере, наиме, особито је погодна за избијање колона преко ивица, за њихово заштићено развијање и напредовање. Има врло много уских положаја за артиљерију. Шта више, земљиште у место оне масне иловаче, у којој ни најснажније запреге нису могле ништа, било је од кречњака и релативно лакопролазно. Додајмо још и то, да је пролазност шуме Суџак доста в&лика. Ту није било високо дрвеће као у Француској, нити пак непролазно џбуње као пред Чаталџом. Шума је била састављена из. групе дрвета, неки пут и лепих, али тако ретких, да су допуштали лако кретање около себе. Турци су имали дакле позади своје борбене линије све олакшице за комуницирање, не само> са позадином већ и трансверзално. Најпосле, и овај последњи услов сметао је Бугарима, серија таласа на западу од шуме нагло се свршавала над потоком врховима релативно стрмим, што је давало позицијама турским доминирање за читавих тридесет метара, негде и више, над равницом, где се требао да развије њихов противник. Поток, у осталом, чинио је својим током дубоким и брзим^ важну препону, коју је било опасно прећи пешке, а артиљеријом. немогуће. Било је само неколико прелаза. Чудновато је да ни једна ни друга страна не покушаше да их разоре. Ти прелази били су мостови код Чифлик Теке и села Караагача; један лак прелаз код висоравни Тиркбеја и најпосле мост код Лиле Бургаса. На томе терену, у основу неповољном за њих, I и III бугарска армија нападоше трупе Абдулах паше. Интересантно је испитати број бораца и с једне и с друге стране. Бугари су имали четири активне дивизије са по 3 бригаде, и једну резервну дивизију од две бригаде. Ако су у почетку рата њихове дивизије, а специјално у пешадији, престављале прави вишак од људи, прелазиле 25 или 26 хиљада, прве борбе, а нарочито санитетско стање, које је било све више рђаво, смањило их је бар на 23.000. 10. дивизија, која је имала две бригаде, једва је достизала до 16.—17.000 људи. До-