Дело

БУГАРСКА ВОЈНА У ТРАКИЈИ 197 дајмо још да је на крају борбе једна бригада 3-ће дивизије форсираним маршевима дошла са Једрена, и бацила у линију још 7000 пушака. На тих 110 или 115.000 бораца, шта су могли дати Турци? Тврди се да је било четири потпуна корпуса, с ефективом сваки преко 30.000 људи, којима су придодати многобројни редифи. Ако се подсети на ситуацију у почетку, вероватно је да су се само 1,. 2. и 3-ћи корпус могли повући југу, док је део 4-ог остао у Једрену. Тим трима корпусима могле су бити придате јединице трећег „орду“-а, из Мале Азије, и извесне јединице редифа, које су већ постојале као 16. редифски корпус, који је био у Лозенграду. Али то је све било далеко од тога да буде добро орга•низовано јаким везама једног одређеног ordre de bataille. Тако, у колико су се трупе искрцавале у Европу, одмах су их уводили у армију. Неке трупе чак, као Курди, искрцани код Мидије, одмах су јурнули у борбу. Најпосле, њихови батаљони нису бројали 1000 пушака па и више, као код Бугара. Дакле ја ценим, чувајући се сваког претеривања, да је број 150.000 Турака код Лиле Бургаса велики. Може се веровати да је армија Абдулах пашина осцилирала између 120—125.000 бораца, т. ј. до 12 хиљада више од свога противника. Претходнкчки пук 5-те дивизије (45. пук) услед офанзиве Турака, који су избијали из шуме, мораде се зауставити, развити и утврдити; позадина му је била поток. Други пук те бригаде (46.) продужи лево крило 45. пука, док је 2. бригада, састављена из 18. и 20. пука, избијала десно од друма за Визу и развијала се исто тако према предњој ивици шуме. Да би се могле боље оценити операције 5-те дивизије, треба добро познавати чврст карактер њеног команданта. Ја сам често слушао како официри његове дивизије говоре са највећим поштовањем о њему, а нарочито о апсолутном поверењу према њему. На супрот експанзивној и ватреној природи генерала Димитријева, хладан и ћутљиви генерал Христов је, шта више, готово тешко приступачан. Његова педантност у служби граничи се до толике суровости, да су га поједини и мрзели. Неки чак његови потчињени официри, о чијој се вредности и енергији не може сумњати, били су приморани, због сукоба с њим, напустити армију, па и сам његов начелник штаба. Али, ако је рђав карактер, ипак је карактер, што је у осгалом показао у току шест дана очајне борбе, коју је његова дивизија имала да издржи код Бунао Хисара.