Дело

БУГАРСКА ВОЈНА У ТРАКИЈИ 199 5-та дивизија заузе дакле 28. октобра у вече овај положај: три бригаде у првом борбеном реду, само са делимичном резервом из тог сектора; резервна бригада (45. и 46. пук) северно од пута Бунар Хисара—Виза, и мало у назад од села Чифлик Теке; 2-га бригада на југу од истог пута, продужујући прву; 1-ва најпосле (2. и 5. пук) још јужније, заузимајући својим десним крилом село Мураагач. Тај положај одржан је доста лако, како изгледа, целу ноћ и ујутру 13/29 октобра, мада Турци, од тога времена па и рано у зору, нису престајали са нападима на цео фронт и лево крило 5-те дивизије. Ја се задржавам на томе факту, апсолутно сигурном, који ми је потврдио и сам пуковник Јостов, шеф штаба III армије, и потпуковник Асманов, да Турци, за време битке нису остајали инертни и пасивни. Турци су нападали а нису се били утврдили на врло јакој позицији Бунар Хисар—Лиле Бургас, као што су то писали неки, рђаво обавештени, критичари. Они су били приморани да се бране онда, када је бугарски напад својом силином дао балансу моралних снага онај необјашњиви удар, којим се теразије нагињу на страну једног од противника, али су у почетку, а специјално на десном крилу, били офанзивни. Ја чак протестујем против назива „апсурдног боја“ како су неки писци назвали ангажовање 5. дивизије генерала Христова. У онакој ситуацији, у какој је она била, требало је нападати. Оно што би било „апсурдно", ако би се допустило, што ја не бих веровао, да се употреби та реч, то је наглост генерала Димитријева у издавању заповести за офанзиву. Ко би се дакле усудио, да тако оцени храброга генерала, који је у својој жаркој жељи, да што пре сруши непријатеља, персонификовао тако добро ватрену чежњу целе Бугарске, која се сва дигла у бој. Јер, треба имати на уму, да солуција, која се у теорији сматра као „најлогичнија", није увек она која и успева. Узрок чврстине отпора 5-те дивизије налази се не само у њеном великом моралу, добром одбранбеном положају и најпосле њеном енергичном команданту, већ такође врло прецизном гађању артиљерије. Ја сам прешао све опкопе турске, с оне стране Караагача: најјаснији знаци тачног дејства шрапнела познају се по земљишту. И специјално, може се потврдити силно дејство разорних граната, по трагу који је образовао познати „соир de hache“ наше мелинитске гранате и који се поклапао врло често са падинама опкопа, обливеним крвљу.