Дело

БУГАРСКА ВОЈНА У ТРАКИЈИ 201 доводећи у опасност позиције 5-те дивизије, где је десно турско крило почело да врши обилазак левог крила генерала Христова, северно од Бунар Хисара. У I и III армији само још 10-та дивизија није била ангажована; јако одоцнела услед рђавих путева она није прелазила фронт Сарђал—Оклали и ничим се није могло претпоставити, да ће њена акција јужно од Ергене наићи на слабији отпор, него ли што су остале дивизије имале на Караагачу. Сем те дивизије све, апсолутно све, било је ангажовано, изузев једне бригаде 4. и једне 6. дивизије. Исто тако једна бригада 3-ће дивизије маршовала је на Бунар Хисар, али у пркос напрезању, једва је тамо могла стићи 18/31 октобра и то врло доцкан. И када паде ноћ 17/30-ог, ситуација је могла изгледати критична бугарској команди. Али тада се деси оно, што се често у таквим случајевима назива „догађај“ и када жилавост бугарска поче да надвлађује храбро држање Турака. Бригада која је остала на расположењу 6-те дивизије, уђе у борбену линију на васоравни Тирк Бери и баци се на шумовите брежуљке, с оне стране Караагача, источно од самога села. Тај напад, до ситница спремљен, извршен без ватре, на бајонет („на нож“), потпуно успе. Бригада се увуче у непријатељске редове, и ту проведе ноћ утврђујући се. Иза ње саградише брзо, на потоку, импровизоване прелазе. И у зору 18/31, један дивизион могао је прећи реку и помоћи своју пешадију учествујући успешно у одбијању свију поновних напада, које Турци предузеше на шуму Тирк Бери. У исто време, у јутру 18/31, 1-ва дивизија поново пређе у офанзиву и успе да по други пут продре у Лиле Бургас и ту се одржи. Затим 10-та дивизија, продужујући десно крило 1-ве, наступала је преко Дузубраха на Сусуј—Муселин, грозећи потпуно непријатељском левом крилу. Ка тој последњој тачци она доведе сву своју артиљерију и обасипајући ужасном уздужном и бочном ватром редове отоманске производе велики неред. Од тада, лево крило армије Абдулах-пашине, оквирено нападом 6-те дивизије, која је из Тирк Бера наступала на Сакизкеј, и обилазним маневром 10-те дивизије, уступи и поче се повлачити у правцу Чорлу-а. Остало је међутим још десно турско крило, које је још у том моменту, ако треба веровати речима, како кажу, његовог команданта Махмуд Муктар паше, гајило наду да победи 5-ту дивизију и баци на Лозенград.