Дело

202 Д Е Л 0 Тада се дешава једна епизода, која показује колики моралан утицај може имати на своје трупе један енергичан и смео> командант, као што је тога дана био генерал Ратко Димитријев. Не будући стално на једном месту, са кога би командовао, ма да је најчешће био око Кулибе, обилазећи без престанка борбену линију, не обзирући се на опасности којима се излагао, генерал, осећајући потребу последњега удара, што је могуће силнијег, да дефинитивно растроји противника, одјури у галопу резервној бригади 4-те дивизије: „За мном пријатељи!“ рече 43. пуку и лично водећи напад, баци ту бригаду на село Караагач, повукавши за њом делове стрељачког строја, из помешаних јединица 7. и 19. пука. Линија турска тада уступи. Њени остаци повукоше се ка Чунгари и Чувенли, остављајући велику количину артиљериског материјала, чија је послуга већином уништена ватром разорних граната бугарских батерија које су пратиле напад. Она се заустави чим паде ноћ. 44. и 7. пук поставише бојне предстраже, док се 43. и 8. бацише на лево крило турског корпуса и одбацише га ка Чунгари. 19. октобра, односно 1. новембра, док је цело десно крило: I армија и 6. дивизија, — продужило наступање и дошло до линије Сакискеј—Кајабали; 4-та дивизија, подељена у две групе, продужавала је свој напад. Прва група састављена из 44., 7., 19., и 31. пука, узе за објекат Чунгару и Чувенли, и имала је да издржи доста тежак бој пред шумом, где непријатељ чак покуша неколико повратних напада. Друга група, 43. и 8. пук, управљајући се к северу, узе с те стране активно учешће у борбама. Тај последњи део битке има да захвали за свој успех срећном доласку бригаде 3. дивизије са Једрена. Та бригада управи се, 19. октобра, из Јане, преко шумовитог таласастог терена (кота 410 на карти) у правцу Суџака. Она обиђе то село северно, како изгледа, ничим не узнемирена, и продре тако, појачана једним батаљоном 46. пука, до предње ивице јаруге Суџак, не опажена, и дебушујући изненада у десни бок Турака, произведе прави покољ. У пркос мало тачних обавештења које ја имам о тој последњој операцији, извесно је, да је тај покрет проузроковао повлачење Махмуд-Муктаровог корпуса, који је већ пет дана узалудно покушавао да сломије отпор храбре дивизије генерала Христова и да јој обиђе лево крило.