Дело

БУГАРСКА ВОЈНА У ТРАКИЈИ 203, 20. октобра гоњење отпочето у очи тога дана слабо се продужи, пукови беху исцрпљени том непрекидном борбом од 5 дана, за неке и пуних шест дана. Непријатељ се повлачио на целом фронту. Чунгара и Чувенли били су евакуисани, само су још заштитнице биле у Визи и Асбуагу, где се одадоше пљачкању, пожару и сечи. И одатле одоше 20-or, док су предходнице III армије још увек стајале пред њима. Губитци су били велики и страховити са обе стране. Бугари тврде да су Турци имали 40.000 људи избачених из строја, рачунајући ту погинуле, рањене и нестале. За њих, они признају да су своју победу платили са више од 15.000, палих на обалама Караагача. Битка је заиста била тако тешка да због уморености, недостатка муниције па и оскудице у животним намирнкцама, бугарска команда нареди застој од 3 дана на положајима тако скупо плаћеним. И по други пут изгуби се додир као и код Лозенграда. Коњичка дивизија, пошто је лутала, из неког необјашњивог разлога, у правцу Родоста, успе међутим да се делом привеже уз I армију. Ти њени делови борили су се на десном крилу I армије, маскирајући и олакшавајући улазак у борбу задоцнеле 10. дивизије. Затим, појачана том приликом једном пољском батеријом. она заузе 21. октобра Чорлу. У исто време Родосто паде 23. октобра. Али артиљерија, и сувише тешка, није је могла свуда пратити, и у пркос њеним напорима, она не могаде учинити ништа озбиљно турским колонома које су бежале, немајући топова да их растроји, а не усуђујући се ни за какву чисто коњичку акцију. Истина је да о правцу одступања није овде могло бити сумње, што у оталом не би могло да извини немање опште силине у гоњењу. Али, сигурни да ће поново наћи непријатеља, Бугари су хтели да се мало одморе, пре него што учине последњи напор. Знало се добро у ђенералштабу бугарском, да је остатке турске војске са Караагача требало потражити иза утврђене линије Чаталџе, последње одбране Цариграда, вароши толико жељене, и изгледало је да ће Словени, после пет стотина година чекања,. најпосле га и узети. Ален де Пененрен. С француског превео f Војислав Мдрковић, потпоручник. Јуна 1913. Крива Паланка.