Дело

ВОЈНИ ПРЕГЛЕД 205 * ф Кад је мобилизација била декретована, сваки је Бугарин осећао да се његова земља налази једва један пут, на начин одређен и јасан, пред роком који, вечито потискиван у назад, увек је за то изгледао судбоносан. Час беше куцнуо, час за који је сваки млади Бугарин, за тридесет и пет година на овамо, биа спреман. Беше дошао тренутак да се испуни велика национална дужност, дело ослобођења и реконституције коју је Бугарска апсолутно морала да изврши и у очекивању које она није престајала, од своје властите формације, да посвећује војним пословима своја најбоља средства. Ко год познаје многобројне историјске чињенице чије би побрајање одговорило на питање: На што овај рат? —разумео је да сваки Бугарин, индивидуално, мора хранити личну мржњу противу Турака. Нема Бугарина који се не би сећао убиства по којег претка или оца, у времену када је турско господарство још притискивало његову земљу и кад је отомански валија заузимао конак у Софији, претворен после 1878 године у кнежевску, а по том у краљевску палату. Нема Бугарина који не би имао какав огранак своје породице у Македонији и према томе увек изложен турској драконади. Нема Бугарина чиј брат, син или синовац није, једном, прелазио границу да би отишао да се бори противу Отомана; нема Бугарина, нема Македонца који не би имао да оплакује смрт кога рођака или отмицу какве девојке од своје крви. Нема Бугарина који не би био врло јасно обавештен о стварној слабости отоманскога режима, о његовој неизлечивој корупцији, његовој трулежи, његовој инертности, његовој поабаности; нема Бугарина коме се није доказивало да је господарство турских освајача над Македонијом један анахронизам, једна апсурдност, робовање способнијега неспособнијему. Бугари одлучно мрзе своје непријатеље а још их више презиру. Патриотизам који их је надахњивао у почетку овога рата, одговарао је опипљивим, видљивим, конкретним стварностима, које интересују сваку породицу, сваку индивидуу. Тај патриотизам, дакле, није био идеологија, то је био, у неку руку, практични патриотизам, утилитаран, који је растао у срцу свакога детета чим је било у годинама да разуме страховите приче на родитељском огњишту. Прогоњење Турака из бугарске Македоније било је неизбежан, потребан програм, и сваки бугарски грађанин био је дубоко убеђен да његова земља неће сазнати ни за