Дело

206 Д Е Л О трајан мир, ни за равнотежу, ни за право благостање до год то велико дело не буде било извршено. $ * * Да наставимо још даље ово резоновање: рат између два велика западна народа, који су доспели до истога ступња цивилизације, може донети измене у границама; он само релативно мења лично стање грађана. Ако какав Немац постане Француз, ако какав Француз постане Немац, ако какав Аустријанац постане Италијан, ако Холанђанин постане Белгијанац, његова су најплеменитија осећања повређена до крајњих граница, његова је душа оболела, чак и његови материјални интереси могу страдати, али најзад његов standard of living се једва променио; он остаје на ступњу цивилизације коју је раније познавао; не губи ништа од онога што чини суштину те цивилизације: факултете, музеје, употребу железница, хигијену, право гласања и заштиту жандарма. У ствари, велики народи на Западу имају увек само спорне разлоге да воде рат. Разлоге мање очигледне ако их упоредите са заповедничким, непосредним разлозима који су одушевљавали Бугаре. Бугари су знали да, ослобођавајући Македонију и Тракију, они би потисли ка Азији један систем немара и несигурности, средњи век лености и гоњења. Осим тога што би својој браћи по крви вратили њихову јевропску судбину и што би собом донели реда, методе, цивилизације, они би се дограбили пространих територија којима је само турски неред сметао да се рачунају у најбогатије на свету, и дали би својој отаџбини њене праве димензије. Познајући географски положај своје земље, Бугари су знали да им је ваљало победити или подлећи. Један једини одсудан пораз, и Турци би били у Софији. Сваки је Бугарин био искрено. поштено одлучен да се жртвује да би његова земља победила; он је на то био одлучен без оних менталних ограничења, без оних резерви које казуистика егоизма може увек уливати онима које дубоко уверење не подржава. Осећај који је одушевљавао ту младу војску, кад је прелазила границу Тракије, није био оно што се зове грозница, полет. То је била хладна одлучност, одушевљење без праскања и беседа. Како није био изненадно подстакнут код бугарскога народа грмљавом трговца са патриотиз-