Дело

ВОЈНИ ПРЕГЛЕД 207 мом, није имао ничега театралног ни демонстративног. Нико није осећао потребу да симулира, у напред, гестове хероизма, јер се свако, не говорећи ни речи, осећао са свим готов да се даде убити, и да би свако, ко би изгледао сувише поносит за то што је готов да се даде убити, тим самим био осумњичен да за то није готов. * Бугарин није религиозно биће. Ма да је хришћанство некад потекло од Бугара ка другим словенским народима и ма да су свети апостоли Ћирило и Методије били два Бугарина из Солуна, становници младе краљевине никако нису, као поданици московскога Цара, стално у екстази пред величанством неба1. То су позитивни, материјалистички духови, који ходе по земљи, више лукави него сентиментални. Како су толерантни, остављају веру женама, старцима и калуђерима. Као политичари пре свега, према са свим тачној речи Луја Лежеа, они су увек у питању о црквама у Македонији гледали само средство да се умешају у турске послове и да групишу, око заједничкога програма, своју браћу по крви. Међу тим са свим је истинито да су, у осамнаестом веку, кад бугарске народности беше готово са свим нестало под освојењем Турака и верским и интелектуалним господарством грчких владика, које су штитили мусломански победиоци, сиромашни калуђери у Риму и у Атосу ту народност оживили. Један смерни игуман са Атоса, Пајсије, објавио је 1762 године историју Бугарске, и тада се та подјармљена и згажена раса пробудила и опет отпочела живети својим властитим животом готово са свим збрисана јелинским угњетавањем. Бугари за цело поштују име Пајсија, али се њихова захвалност окреће политичару, родољубу, огорченом противнику јелинизма. И тако, у то време, једини Бугари који беху добили нешто наставе били су калуђери. Један Пајсије, ако је морао доћи, могао је понићи дакле само из манастира. Видело се по некад како се бугарски народ колеба између 1 Поштовани писац је овде пошао за мишљењем које данас у словенској науци не деле озбиљнији писци. Данас је код свих озбиљнијих слависта преовладало мишљење, у овом још и данас прилично тамном питању, да су словенски дпостоли Ћирило и Методије били Грци а неСловени; а још мање Бугари. Прев.