Дело

ВОЈНИ ПРЕГЛЕД 213 <zy узели од Запада: пушке, вагоне, топове, балоне, аутомобиле. Две земље биле су сиромашне а славољубиве, обе су патиле осећајући да их цене испод њихове вредности. У њима је била ватрена жеља да задобију уважење, да се ослободе своје прошлости, потреба да играју видну улогу на великој светској позорници. Друга и врло фрапантна аналогија: ове две земље дуго су подносиле унижење од заједничког зла. Дуго, онда кад су већ имале иретенсију да су се уздигле на висину западњачких народа, да су издале мудре законе и образовале судије који су били поштени чувари права, дуго су морали подносити да се странци, настањени на њиховој територији, користе изузетном јурисдикцијом. Пуномоћници, творци Берлинскога Уговора, гледали су у Бугарској само једну стару турску провинцију, одбили су да признају бугарскоме правосуђу исту власт над туђинским поданицима као и над бугарским и наметнули су јој Ка п итул аци ј е. 'Странци настањени у Бугарској били су заклоњени од редовнога •суђења и зависили су само од консула својега народа. То је било право улажење у државну област, врста службена тврђења да је бугарски народ доспео тек до нижег стања цивилизације, и да ■су његова менталност као и његова моралност подједнако сумњиве. Бугари, као и некада Јапанцм, љутили су се осећајући да их тако рђаво цене. Доводити у сумњу поштење или знање њихових судија, то је бацити неповерење на целу њихову земљу. Народ који трпи Капитулаци^е не осећа се независним. Јапании су се дефинитивно ослободили 1899 године тога ропства; Бугари тек сада довршују то ослобођење. Већина јевропских народа већ је укинула Капитулацијеу погледу Бугарске; други, као Француска Република, не журе се да даду праведну сатис•факцију Бугарима. Република још није дала својем парламенту да ратификује споразуме потписане од децембра 1911 године, од стране њенога министра спољашњих послова и софијске владе. .Данас још, у Бугарској, француски преступник не може бити ухапшен без пристанка францускога консула. Један Француз, са трговачког гледишта не може бити суђен од бугарских судова. Ми дакле и даље третирамо Бугаре као Кинезе. То није право а није ни вешто. % * * У обема земљама, у Јапану и Бугарској, скоро снабдевеним западњачким оруђем и поступањем, исто сиромаштво и исте