Дело

214 Д Е Л О жудње, исти дух притворства и конспирације, исте мржње, исто неповерење, углађено и насмејано у Јапану; опоро и брутално у Бугарској, према свим странцима ма који они били; исто неповерење које иде по кад што до неправедна сумњичења, до маније за прогоњењем, до мржње према странцима. Ма да црте лица многих Бугара још одају на најочигледнији начин удаљено азијатско порекло њихових предака, билоби детињасто огледати да нађете ма и најмању телесну сличност између ових становника Балкана и јапанских острвљана. Свакојако, у њиховим особинама има многобројних сличности које треба забележити. Бугарски војници из 1912—1913 године, као и јапански из 1904—1905, рекрутовани су готозо искључиво међу сеоским масама. Има врло мало радника у њиховим редовима. То су сељаци и сељаци готово потпуно вегетаријанци. Они из Бугарске живе нарочито о хлебу, луку и паприци; они у Јапану једу поглавито пиринач, просо и нешто рибе. Те су две расе подједнако умерене и врло мало навикнуте на потрошњу алкохолних пића. Исти стојицизам и пред највећим оскудицама, иста сурова, дивља храброст пред физичким патњама. Показао сам раније, у мојем Модерном Јапану, према својим властитим констатацијама и према констатацијама више јевропских практичара, како Јапанци умеју остати мирни пред хируршким мучењем. Општа је опсервација свих страних хирурга који су дошли у Бугарску за време рата, да су Бугари бескрајно чвршћи него Западњаци када подносе операције и превијања. Многи су одбијали да пусте да их успавају и подносили су без јаука мучења код којих бисмо ми урлали од бола... „Знатан број, кад су им извађени куршуми, тврдили су да нису били хлороформисани и, без грчења у лицу, пуштали су мирно да им секу удове. Наши хирурзи нису се могли надивити тој издржљивости...**1 Један белгијски хирург лечио је под Једреном једновременоБугаре и Србе. Више пута ми је рекао да су први непоколебљивији него други. То је отуда што Срби, више уметници, више музичари него њихови суседи, имају тим самим осетљивије нерве. Сличност између Бугара и Јапанаца иде још даље: храбри пред ножићем, они су више детињасти него што бисмо ми били, кад их нападне каква заразна болест. Пред колером, у Чаталџи, војска 1 Белешке#брата директора француске школе софијске 6pahe, која је прстворена у болницу.