Дело

218 Д Е Л 0 лима, увек готови да се даду или позајме ономе ко више нуди,. увек готови да жртвују интересу сутрашњице љубав коју истичу у очи тога дана још за благонаклоне заштитнике. Нема у њих. никакве сентименталности, ни религиозне, ни историјске, а захвалност је багаж који неће тако брзо претрпати њихове транспорте. Велика панславистичка идеја, у ствари, изазива их на смех и. они желе само једну ствар, а то је увећање Бугарске. * * * Кад су такве карактеристике Бугарина, да видимо на којњ се начин постарала држава да их изради с обзиром на великњ задатак, који је, пре а после, морао на њу пасти. Бугарска као и Јапан, на крају деветнаестог века, то је интелектуална елита образована на западњачким универзитетима која служи као полуга народу. Та елита напреже се да убрза еволуцију народне масе којом управља и коју хоће да сугерује, да спреми за извесну врсту акције. Она распростире до у најмања села основну наставу. У Бугарској, највећи народни трошак, после онога који намећу ратне припреме, то је трошак који се чини на јавну наставу. У току једне генерације, бугарска елита чини те сељаке „писмениЈима" него што су поданици краља Шпаније или краља Италије, па чак и грађани Француске. Међу бугарским борцима из 1912 године, има их 92 од сто који знају читати и писати... Елем, учећи их да читају и пишу, њихови васпитачи, уз то уливали су им шта? Мржњу на непријатеља и потребу да се опет створи велика Бугарска. У васпитним заводима, то је сведоџба многих туђинских професора, млади Бугари, ако су у опште нешто мање отворена ума, нешто спорији од западњачких младића, ипак претежу над њима по марљивости, тврдоглавству. Обузети су неком врстом помаме за радом која би их одвела до претераности. Елем, ето опет фраза које би се могле написати и о јапанским студентима. И они тако исто, жудни да се изуче и да се уздигну, допуњују јаком марљивошћу спорост у својим способностима. Бугарски учитељ основне школе одушевио је, из најмлађих година, у будућем грађанину војнику, дивљење према његовој властитој храбрости. Он га је уверио да је бугарска војска непобедна. Он му је показао, не трудећи се да себи наметне икакву одмереност у језику, како су се, за време рата за слободу 1877"