Дело

ВОЈНИ ПРЕГЛЕД 219 године, бугарски добровољци, поред руских војника, обасули славом код Плевне, Старе Загоре, Ченева, Шипке. Показао му је како су, у времену рата противу Срба, млади бугарски батаљони, јурећи право на непријатеља, прешли за тридесет часова сто двадесет и три километра, да би стигли да га смрве код Сливнице и Пирота. Што се говорило ђаку, понавља се до засићености рекруту: „Бугарски војник не боји се ничега. Бугарски је војник рођен за победу“. Али нарочито, прича о дугим борбама у Македокији код егзархијских устаника у 1902 и 1903 години учвршћује храброст младих Бугара. Они знају како су, под вођством Цончева, Бориса Сарафова и толиких других јунака, мале македонско-бугарске чете држале у шаху а по некад чак и тукле турске трупе које су од њих ипак биле четири до пет пута бројно надмоћније, Нема породице чији по који члан није једнога дана прешао границу да би отишао да учествује у опасним авантурама комитаџија и да пуца на Турке. Према свим тим податцима, широко распростираним у земљу преко учитеља и журналиста, Бугари су осетили како се умирује њихов здрави разум и стекли су апсолутну веру у своју непобедивост. За цело, кад буде дошао дан велике и неизбежне битке, Турчин ће бити противник противу кога ће се моћи полетити без страха, без зебње као и без милости. У томе поуздању чак се и претерује, оно тежи да постане заслепљеност и мегаломанија. После првих битака које донеше евакуацију Кирк-Килисе од стране Турака, цела бугарска војска (наравно, не говорим ни о ђенералима ни о вишим официрима) била је уверена да ће Једрене бити заузето на исти начин за четрдесет и осам часова. После Лиле-Бургаса, бугарска војска надала се да изврши војничку шетњу до Цариграда. Неизмерно повећана по исходу тога рата; да, повећана преко свих својих очекивања, Бугарска ипак живо је обузета осећањем обмане помишљајући да не може да се дочепа обале Мраморног Мора. Нагнали су је да се одрече Родоста! Каква непоправна несрећа! Она цени да је оштећена, опљачкана, злостављана. Ако би морала, преко тога, да осети да је у истинској опасности да изгуби Битољ, слопао би је наступ беснила. * * Никаква уздржавања, никакве опозиције ни у којем слоју народа. За бугарске социјалисте као и за представнике свих