Дело

360 Д Е Л О Док се удаљавао, остали су клечећи понизно, с главом обореном земљи и кад дигоше главу, видеше његов црни облик на пешчаном видику. Ишао је дан и ноћ, док није доспео до развалина оног храма сазиданог у старо доба од идолопоклоника и у којем беше спавао ^међу скорпијама и сиренама, за време свог дивног пута. Стојали су још зидови покривени мађиским знацима. Тридесет горостасних стубова, који су се завршавали људским главама или лотусовим цветовима, носили су још на себе грдне камене греде. На крају храма, један једини од ових стубова беше стресао своје старинско бреме и дизаше се у вис слободан. Имао је као горњи украс женску главу, округлих образа, која се сиејала, носећи на челу кравље рогове. Кад га виде, Пафнус познаде стуб, који му се јавио у сну и оцени да је висок тридесет два лакта. Свратив у суселно село, нареди да му се направе лествице ове висине и кад ,чх наслонише уз стуб, попе се на њ, клекну на његову глазу и рече Г осподу: — Боже мој, ево дакле стана који си ми иза5рао. Нека бих остао на њему у твојој милости до своје смртк. Није узео никакве животне намирнице, осландјући се за то на Божје Провиђење и рачунајући да ће му милофдни сељаци дати што му треба за живот. И збиља, сутра да*, од прилике у време вечерња, дођоше жене са својом децом, шсећи хлебове, урме и свеже воде, што млади дечаци попеше на стубов врх. Стубова глава није била довољно широга да је калуђер могао да се испружи целом својом дужином; зато је спавао скрштених ногу а с главом уз груди, и сан ф био за њега мучнији умор него неспавање. У зору, крагуји су га додиривали својим крилима и будио се престрављен и феплашен. Случајно се десило да се дрводеља који беше израдио лествице 'бојао Бога. Потресен мишљу д* је светац изложен сунцу и киши, и страхујући да не падне :лучајно, у сну, овај побожни човек намести на стубу кров и ограду. Међутим, глас о тако чудном начи^у живота ширио се од села до села и тежаци из долине су дошзили, недељом, са женама и децом да гледају испосника на <тубу. Кад су Пафнусови ученици сазнали, с усхићењем, за местсњеговог узвишеног склоништа, одоше њему и добише од нуга одобрење да подигну /