Дело

Т А И Д А 359 учити уставе различитих заједница које су растурене по нилским обалама, да бих могао да их поредим међу њима. Ето брига достојних пажње таквог верског човека као што си ти. Морао си чути где се говори да је опат Јеврем прописао духовне уредбе, врло лепе. С његовом дозволом, могао би их преписати ти који си вешт писар. Ја не бих знао. Моје руке, навикнуте да се служе мотиком, не би биле гипке колико треба да воде танку писареву трску по папирусу. Али ти, брате, знаш да пишеш и треба за то да се захвалимо Богу, јер не бисмо могли довољно да се надивимо лепом рукопису. Рад преписивача и читаоца лечи много од рђавих мисли. Брате Пафнусе, што не напишеш поуке наших отаца, Павла и Антонија? Мало по мало повратићеш у овим побожним радовима мир души и чулима; самоћа ће постати опет мила teom срцу и наскоро ћеш бити у стању да предузмеш поново ра^ове пустињичке које си вршио некад и које је прекинуо твој пут. Ну не треба очекивати велико добро у претераном покајању. Кад је живео међу нама наш отац Антоније обично је говорио: „Претераност у посту порађа слабост, а слабост ствара леност. Им1 калуђера који упропашћују своје тело неразборито дугим уздрхавањима. Може се рећи о овим да ударају себи нож у прси и да се предају као мртви ђавољској власти". Тако је говорио свет! отац Антоније; ја сам само неук човек, али сам утувио, Божјсм милошћу, речи нашег оца. Пафнус се захвали Палемону и обећа да ће размислити о његовим саветтма. Прескочив ограду од трсака која је затварала мали врт, обрну се и виде простодушног вртара где је заливао своју салату, до^ се голубица њијала на његовим заокругљеним леђима. При овок призору би обузет жељом да плаче. Кад се вратио у своју ћелију, наиђе у њој на чудновато гамизање. Рекао (и човек као да су пешчана зрна покренута бесним ветром и п»знаде у њима силество малих шакала. Те ноћи, виде у сну неси висок камен стуб, и на њему људску прилику и чу неки глас који је говорио: — Попни се на овај стуб! — Кад се пробудш, убеђен да му је небо послало тај сан, скупи своје ученике и оече им овако: — Мили моји синови, остављам вас и идем камо ме Бог шаље. За време мог о,суства, слушајте Флавијана као мене самог и старајте се о нццем брату Павлу. Будите благословени. Збогом!