Дело

358 Д Е Л 0 Али пре него што би извршио своју намеру, наврати се старцу Палемону, да га упита за савет. Нађе га где залива лоћике у свом врту. Било је то на измаку дана. Нил се плавио и текао је мимо љубичасте брежуљке.. Добри старац је корачао лагано да не уплаши голубицу која се наместила на његово раме. Рече: — Нека је Господ с тобом, брате Пафнусе! Диви се његовој доброти: Он ми шаље животиње које је створио да се разговарам с њима о његовим делима и да га славим у небесним птицама. Види ову голубицу, гледај променљиве поступне прелазе боја на њеном врату и реци да ли то није лепо Божје дело. Ну хоћеш ли, брате, да ми говориш о неком побожном предмету? Ако је тако, спустићу свој суд за заливање и слушаћу те. Пафнус исприча старцу своје путовање, свој повратак, привиђење својих дана, снове својих ноћи, не изостављајући ни> грешни сан ни гомилу шакала. — Мислиш ли, оче, додаде, да ли треба да се повучем далеко у пустињу и да ту извршим необична дела и задивим ђавола својим строгим живом? — Ја сам само један убоги грешник, одговори Палемон, и не познајем добро људе, јер сам провео сав свој живот у овом врту, с дивљим козама, малим зечевима и голубима. Али ми изгледа, брате, да твоје зло долази нарочито отуда, што си прешао нагло са светског хучног живота на пустињски мир. Ти брзи прелази могу само штетити душевном здрављу. С тобом бива, брате, као с човеком који се излаже готово у исто време великој топлоти и великој хладноћи. Кашаљ га узнемирује и грозница тресе. На твоје место, брате Пафнусе, далеко од тог да се повучем одмах у неку грозну пустињу, забављао бих се како доликује калуђеру и светом опату. Походио бих оближње манастире. Има их дивних, по оном што се прича. Манастир опата Серапиона има, речено ми је, хиљаду четири стотине тридесет две ћелије, и калуђери су подељени у њему на толико редова колико има слова у грчкој азбуци. Уверавају чак да су опажени извесни односи између карактера калуђера и облика слова које их означује и да су подмукли, на пример, они који су стављени под 3, док монаси увршћени под Ј имају карактер савршено частан. Кад бих био на твом месту, брате, ишао бих да се уверим у то својим очима, и не бих имао никако мира, док не бих разгледао тако за чудо лепу ствар. Не бих пропустио прилику про-