Дело

362 Д Е Л О лазе, неки човек лаком на добит подиже каравански хан, да нрими на стан газде с њиховим слугама, камилама и мазгама. Пред стубом постаде наскоро трг, на који су нилски рибари доносили своју рибу а вртари своје поврће. Берберин који је бријао људе под ведрим небом, увесељавао је гомилу својим веселим брбљањем. У старом храму, над којим су владали тако дуго тишина и мир, наста живост и животна небројена граја. Крчмари су претварали подземне просторе у подруме и на старим стубовима закивали натписе са сликом светог човека Пафнуса у врху и с овим речима на језицима грчком и мисирском: Овде се продаје вино од нара, вино од смокава и право киликиско пиво. Трговци су на зидовима, на којима су били изрезали лаки и чисти изгледи за стране, вешали венце црна лука и суве рубе, убијене зечеве и одране овнове. У вече су стари домаћини ових развалина, пацови, бежали у дугачкој поворци ка реци, док су узнемирени ибиси, издужујући врат, стављали непоуздану ногу на високе корнише, ка којима су се дизали кухињски дим, дозиви пијаница и вика слушкиња. Свуд унаоколо, земљомерци су обележавали улице, зидари подизали намастире, капеле, цркве. После шест месеца, читава варош је била основана, с војном посадом, судом, затвором и школом коју је држао неки стари слепи писар. Поклоника је било одвећ много. Епископи и њихови намесници су дотрчали, пуни дивљења. Антиохиски патријарх, који се налазио тада у Египту, дође с целокупним свештенством. Јавно одобри такво необично понашање испосника на стубу и, у Атанасијевом одсуству, главари либиских Цркава се придружише патријарховом мишљењу. Кад то сазнаше опати Јеврем и Серапион, дођоше да се извине Пафнусу за своја првобитна неповерења. Пафнус им одговори: — Знајте, браћо, да је испаштање које.подносим једва једнако с искушењима која су ми послата и чији ме број и сила изненађују. Човек је мали, кад се гледа са спољашње стране и са врха стуба, где ме је Бог донео, видим људска бића да се комешају као мрави. Ну кад се посматра с унутарње стране, човек је грдно велики: велики је колико свет, јер га садржи у себи. Све што се налази преда мном, ови манастири, ове гостионице, ови чунови на реци, ова села и све што видим јасно у даљини поља, прокопа, песка и планина, све то није ништа у сравњењу с оним