Дело

ГЕТЕОЗА „ИФНГЕНИЈА НА ТАУРИДИ 371 матерњег језика. Она распитује Пњтадеса о Троји и тројанским јунацима. Затим дознаје жалосну судбину својих родитеља.1 Ово је место Гете позајмио од Еврипида. У Еврипидовој драми други чин започиње хор, који објашњава расположење личности. Затим долази сцена између Ореста и Ифигеније. Ова је сцена врло жива и држи читаоце и гледаоце у сталној запетости, јер Ифигенија, распитујући о Троји и о својој кући, не ?на да говори са својим братом. Цео чин се продужује у веома живом, интересантном диалогу. Чин се тако и завршава, да Ифигенија не познаје Ореста. Драмска запетост долази до пуног ефекта тек у тоећем чину, и зато је ефекат у толико јачи. Карактер Орестове природе у главноме је исти код Гетеа као и код Еврипида. Код Гетеа је истина идеализован. Гетеов Орест у своме кајању тражи смрт као казну и ослобођење; код Еврипида се ова његова жеља мање истиче и своди се на жељу ослобођења мука, а мање на жељу казне. Ипак су њихове природе у основи исте. Гетеов Орест узвикује: ,,So ist’s ihr Wille denn, der uns verderbt". A Европидов: „Богови, које називају мудрим, нису истинитији од брзих ■снова“. Ова црта Орестовог карактера може се лако објаснити, кад се има на уму његов незгодан положај осветника свога оца. Нзегово племенито кајање нас необично дира, јер је готов и на смрт и на све муке. У Гетеовом Оресту је ова црта идеализована и као таква ировлачи се са конзеквентношћу кроз цело дело. Она је већ мање истакнута код Еврипидовог Ореста, који се впше подаје практичним саветима Пиладесовим. Билшовски, Гетеов биограф, види у Орестовом кајању Гетеово кајање за своје младићске грехове. То је вероватно, кад се има на уму, да Гете није волео „Ифигенију“ у доцнијим годинама, јер га је опомињала на доба када је стварао. Значи да је то доба било доба његових душевних патња. Тим пре што је Орестова природа узвишена и племенита, могу се наћи у њој 1 Сличан мотив постоји у српским народним песмама (Царица Милица рас|цитује Владету војводу о косовском боју н јунацима). 24*