Дело

370 Д Е Л 0 О fand’ ich auch den Blick der Priesterin, Der werthen, vielgeehrten, deinen Blick, O heilige Jungfrau, heller, leuchtender, Uns allen gutes Zeichen !... Ово поштовање ужива Ифигенија и код суровог краља Тоаса, тако да Ифигенија кроз цео комад остаје на некој светлој висини, што јој приличи као свештеници храма. Међутим у Орестовој драми је изнето Орестово и Пиладесово хватање, које пастир препричава врло опширно и живо. Умећући митолошке личности при говору, пастир описује врло живо, конкретно, гоњење Орестово од паклених змија, фурија и еуменида. Затим како Орест у лудилу боде телад на скитској обали и како пада украј мора. Такође и у Еврипиду има у овом делу много сентенца. Описом ових странаца, у којима Ифигенија не познаје још Ореста и Пиладеса, она је јако потресена. Тек на крају чина је исказана Ифигенијина туга за завичајем. Уопште, у целој драми Гете је мало полагао на живо престављање хватања, бежања Орестовог, затим гоњења од фурија; на те бинске ефекте није могао обратити велику пажњу, јер се више удубљивао у унутарњу страну тих радња. У другом чину се појављују Орест и Пиладес, који су после дугог лутања дошли на Тауриду. Оресту је обећао Аполон, да ће бити ослобођен фурија, ако донесе са Тауриде лик његове сестре Дијане. Орест се појављује, желећи смрт, у својој грижи савести. У дугачким разговорима Орест исповеда Пиладесу своју несрећну судбину и грех. Затим се заједно опомињу детињства, које су у друштву провели. Пиладес је практичан дух али не у ономе смислу као Еврипидов Пиладес; после сваког говора Орестовог, он овога опомиње на њихов тежак положај и на задатак, који су себи поставили. Орест му одговара; „Jch hore Ulyssen reden“. Пиладес не верује у судбину као Орест. За грехе родитеља није крив син, већ сваки одговара за своја дела: Ein jeglicher, gut oder bose, nimmt Sich seinen Lohn mit seiner That hinweg. Er erbt der Eltern Segen, nicht ihr Fluch. У другој појави овога чина је врло лепа сцена, кад Ифигенија познаје Грка у Пиладесу и кад радосно слуша глас свога