Дело

ГЕТЕОВА „ИФИГЕНИЈА НА ТАУРИДИ 373 Еврипида. Јер све што ради Орест, има свој мотив у његовом кајању. Сад се наједном јавља и жртвовање из другарске љубави. (Ипак је ова сцена, засебно посматрана, врло лепа). Врхунац трагике је у трећем чину, када Орест казује Ифигенија ко је он и кад прича своју освету на мајци Клитемнестри. Исцрпљен умором, гоњен фуријама, Орест пада. Сцена познавања у трећем чину је различно изведена код Еврипида и Гетеа. Кроз цео други чин веома је интересантна она запетост због међусобног непознавања брата и сестре. Ова запетост тек у трећем чину долази до потпуног ефекта, када Орест казује сестри, ко је он. Ово је драмски врло јака сцена. Настаје врло жив диалог у међусобноме познавању. Види се да је Еврипиду било много стало до овога ефекта, који је тако лепо извео. Међутим Гете није полагао на овај ефекат. Код њега се у другом чину води диалог између Пиладеса и Ифигеније, а не између Ореста и Ифигеније. Већ тиме је смањен драмски ефекат. У трећем чину, код Ифигенија дозна за Ореста, уместо јаке, живе сцене и одушевљеног диалога, као што је то код Еврипида, долази дуго захваљивање Ифигенијино. Да је Гете полагао на драмски ефекат, не би дошао онај дуги говор Ифигенијин, у коме захваљује боговима и говори о судбини. Ономе који је очекивао са највећим интересовањем свршетак ове запетости због непознавања, учиниће се ова сцена слаба и бледо израђена. Она ће таква још више изгледати на позорници, него кад се чита. Многи пребацују Гетеу што је овако ову сцену извео. Ова сцена најбоље показује како у Гетеовој „Ифигенији" има мало спољње радње, како нема живих диалога и драмских ефеката. Цела је драма таква. И где се надамо најживљим усклицима са обе стране, долази дуг свечан говор, који често нема непосредне везе са смислом те сцене. Тако у овој сцени Ифигенија не узвикује радосно, него у дугом свечаном говору захваљује боговима. затим долазе лепе сентенце о судбини. У последњим речима овога говора је њено расположење — жеља да ова срећа не прође као сан умрлога пријатеља. Тек доцније се у лепим говорима испољава сестринска љубав Ифигенијина. Али Орестово кајање је тако велико, да он тражи смрт од рођене сестре. На све наваљивање сестрино Орест остаје при својој првој жељи.