Дело

374 Д Е Л О Zerreisse diesen Busen, und erroffne Den Stromen, die hier sieden, einen Weg Али ипак, кад ce иовратио из заноса, после чудноватога сна и излечен светим дахом своје сестре, Орест верује и нада се божанској милости. Ифигеннјина својевољна готовост на жртву у Аулиди, затим изгнанство на Тауриди, стварају помиреље у трагедији Атрејевића. Ифигенијино самоодрицање и љубав ослободили су Ореста проклества. У трећој појави овога чина су Орест, Ифигенија и Пиладес заједно. Ореста је оставило лудило од гоњења фурија и он први пут узвикује: Lass mich zum erstemnal mit freiein Herzen Jn deinen Armen reine Freude haben, па затим даље у истом говору: Es loset sich der Fluch, mir sagt’s das Herz. Ту je крај трећег чина. Он садржи Орестово помирење са судбином. Ово помирење му доноси мир и ослобођење од проклетства. 0 овој сцени Гете каже да је осовина комада. Слику ове сцене је израдила Ангелика фон Кауфман, са којом је Гете имао веза у Италији1. Крај трећег чина је сасвим друкчији у Еврипидовој драми. После лепе сцене познавања долази опширно саветовање Ифигеније и Ореста о плану бежања са Тауриде. Чин се завршава Ифигенијиним речима: „О богињо, која си ме спасла из очеве зликовачке руке у грозном аулидскоме заливу, спаси и сад мене и ове. Иначе због тебе Аполонова реч неће бити истина људима...“ Четврти чии Еврипидове „Ифигеније“ почиње песмом и игром хора. Хор показује овде жељу Ифигеније за завичајем. Одмах затим долази диалог Тоаса и Ифигеније. Цео овај дналог садржи Ифигенијин изговор за бегство. Дијанин лик је обесвећен додиром Ореста матероубице. Зато треба лик опрати на обали морској, а тај посао мора извршити сама. Гетеов четврти чин садржи Ифигенијину борбу и колебање, да ли да изневери гостопримство Тоаса и однесе Дијанин лик 1 Jtalienische Reise: Neapel, đen 13. Marz 1787: „Angelika hat aus meiner „Jphigenie“...“