Дело

ПАД БЕОГРАДА ПОД МАЂАРСКУ ВЛАСТ 43 Стевана, сина умрлог бана од Лошонца, због наступајућег рата против Турака има обуставити1. Но има још један јачи и интересантнији докуменат о томе да је цар и краљ Сигисмунд већ у септембру исте године био у Београду и у њему вршио краљевску власт. То је писмо краљево папином легату, кардиналу Beauforti-y, писано у Београду 27. септембра 1427, у коме краљ прича о свом ратовању прошлога лета и о томе како су Турци били опсели град Земун (то неће бити Земун код Београда) па су чувши, да је српски деспот Стеван Лазаревић умро, одмах са целом својом силом упали у Србију. Даље прича краљ у истом писму, како се Ђорђе Вук, којега је он (т. ј. краљ) поставио за деспота Србији, на њега обратио за помоћ и како му је исту одмах послао у Београд, који се сматра као кључ Угарске, заузео и све остале тврђаве свежом војском снабдео, а сам лично похитао у Србију да прими од новога деспота заклетву верности. Најзад се краљ нада, да ће се ускоро моћи похвалити каквим год успехом у ратовању са Турцима2. Међу важним документима из времена предаје Београда Мађарима налази се и писмо, што га Дубровчани 9. децембра 1727 упућују цару и краљу у Београд, честитајући му срећно заузеће овога града и молећи га по њихову обичају, да им и даље остане пријатељ и да им не откаже своју краљевску помоћ3. Новембра исте године потписује краљ Жигмунд акт, у коме се изречно каже да се Београд налази под јурисдикцијом мачванског Баната (а macsoi bansag)4. Исто тако има докумената, у којима се 25. јануара 1428 Јован Тетеш спомиње као castellanus castri superioris Albanandor, a његов брат Владислав у мају 1429 као castellanus inferioris castri Nandoralbensis, т. j. кастелан у доњем граду5. Нема дакле никакве сумње, да је Београд, одмах после смрти Деспота Стевана Лазаревића, дошао под мађарску власт. Тодор Стефановић-Виловски. 1 ThalloczyesAldasy: А Magyarorszag es Szerbia kosti ossezekbttetesek okleveltara 1198—1526, СХХХУШ, pag. 72. 2 Jbidem. CXL, pag. 73. 3 Jbid. CXLII1, pag. 74. 4 Jbid. CXLI, pag. 73. 5 Радонић: Западна Европа и балкански народи и т. д. (Cod. Zichv VIII, 310—1).