Дело

О ПОРОДИЧНОМ УРЕЂЕЊУ КОД СРБА — СВРШЕТАК II ПОРОДИЦА bA ВРЕМЕ ТУРСКОГ ГОСПОДАРСТВА. У првом одељку изложили смо у каквом је стању била наша породица до турске најезде и видели смо, да се у нашим писаним законима, у старој српској држави, ни трага не налази о уређењу односа породично-правних између чланова једне породице, осем нешто о наслеђивању, а о осталим односима, као н. пр. о односима између чланова задруге, о праву на деобу, о правима и дужностима чланова једне породице, о начину и подели рада, о правима старешине задружне породице, о правима и дужностима родитеља наспрам деце, о положају малолетника у задружној породици и њиховим правима, о очинској власти над децом и т. д. — о свему овоме Законик Стефана Душана ништа не говори, ма да се из Законика види, да су у старом српском друштву постојале две врсте породица, задружна и инокосна (чл. 70). Све ове односе, као морално-етничке елементе, одређивало је народно живо обичајно право и законодавцу старе српске државе није ни на памет падало, да ову материју законски регулише, пошто су норме обичајног права биле врло моћне и врло живе. Турском најездом породични живот није претрпео великог уштрба, јер се турска управа није мешала у унутарње ствари породичног живота. Породични живот српског народа наставио је свој живот и после пропасти старе српске државе с том разликом што је турска најезда уништила сталешке разлике у старом