Дело

0 ПОРОДИЧНОМ УРЕЂЕЊУ КОД СРБА 45српском друштву: властела и свештенство изгубили су своју политичку силу. Феудалног српског племства потпуно је нестало, и световног и духовног, а тиме је и црквена власт изгубила политички карактер и остала само као моралан традиционалан елеменат у обичајном праву. И тако је наш породични живот остао исти с малим и незнатним изменама, развијајући се временом под својим обичајним живим правом. Несугласице, које су постојале у наследном праву између писаног и обичајног права, изглађене су тиме што је обичајно наследно право одржало превагу. По обичајном праву постоји породични патријахални живот и у овом животу личност се потпуно губи, јер ишчезава у породици. Старешина куће или задруге управља кућевним домаћим пословима, он се слуша и заповеда шта ће ко од чланова кад и како радити; он саветује и кара немарне; он суди и изравњава споречкане задругаре (он само млађе може ошинути или и тући, а према свима другима саветовање и слободно убеђивање употребити). Ова власт старешине ограничена је у располагању са имовином договором осталих пунолетних чланова. Лош из Душановог Законика (чл. 70) види се, да су се задруге делиле и да је право на деобу било у обичајном праву, само се не зна кад је један члан задруге имао право на деобу по обичајном праву. И у овоме погледу, као и у погледу располагања задружном имовином ово је долазило у круг решавања пунолетних задругара. Узроци за деобу могли су бити разнолики али с обзиром на моралне и етничке елементе који су владали у задругама, деоба је долазила већином услед умножавања чланова задруге, а то су били узроци страни овоме, јер под погодбом задружног живота, који је био укорењен у члановима задруге, тешко је могло коме задругару и пасти на памет да тражи деобу, пошто је сам систем овог породичног живота искључивао личност и она се губила у патријархалном животу. Истина је, да се деобом задругара пошло путем ослобођавања овога патријархалног живота, но то ie било у врло малој и незнатној мери, јер су лични односи у породици остајали непромењени, и инокосна породица није ништа друго до потенцијална задруга, али тек овом деобом осетио се јачи утицај на области имовинског права. Као што се у нашој патријархалној породици онога доба, личност није могла да уздигне до своје индивидуалности за