Дело

46 Д Е Л О мушке чланове, но ишчезавала у породици, тако нису могле у оваквој породици ни за жену постојати погодбе за развитак њене индивидуалности. У области обичајног права, у области личних односа између мужа и жене, норме, које опредељују ове односе, не могу да дају потпуног, јасног и завршног појма о правима мужа и жене, јер обичајно право у овој области није ни у колико строго опредељено и ограничено, но је, на против, еластично и растегљиво. У опште одржава се начело власти мужа над женом и принцип да се жена покорава, што се на крају своди на то: да први у толико има права распрострети своју власт, у колико је последња дужна показати се покорна, т. ј. своди се на питање о обиму власти мужа и покорности жене. Ну и на ово питање мучно је добитк строго опредељен одговор, јер лични односи између мужа и жене рачунају се у очима народним у такву област, у коју је тешко улазити и одржати, а ником не може ни да падне на памет, да се муж и жена могу сматрати као равноправни. По обичајном праву уз обвезу заједничког живота, иде и обвеза мужа, да издржава жену и децу, а за жену да се занима кућењем. Муж се сматра као глава куће и старешина породице. Народ, у својим пословицама, обележава мужа као главу и старешину куће: „Тешко кући где није господара", а жени додељује дужност о унутрашњем уређењу њеном: „Не стоји кућа на земљи, него на жени“. У задружној кући где има више ожењених задругара, домаћица је куће жена домаћинова, али то увек не мора бити тако; но девојка не може бмти никад домаћица, а тешко и удовица, као што момак може бити домаћин. Жена у задрузи добива старешинство по мужу, ма да удадбом и млађа била. Удадбом жена постаје члан задруге. Жене раде у задрузи као и иначе све кућевне послове. Сва правила о женским радовима постоје у предањима од оца на сина, која се изучавају и чувају. Положај је жене по обичајном праву несамосталан, јер је муж глава куће и кућења, зато је власт мужа над женом готово произвољна. Нсрме обичајног права у овом питању врло су неопредељене, тако да дају пространство свима злоупотребама мужевљеве власти. Из ових старих времена готово је санкционисано религиозним предањем право мужа, да може бити потпун и без контроле судија како жене тако и чељади. Доцније, сродничким везама ово је право ограничено, али право судити жени за преступе