Дело

50 Д Е Л 0 нису умели да се нађу у улози законодавца и да се прилагоде потребама нашега друштва, те да до краја изведу правила за нашу сеоску породицу на основу обичајног права, које су имали само да кодификују као писане законе. Наши кодификатори под утицајем правних идеја модерног римског права кодификујући обичајно право, били су колебљиви, и у основним начелима обичајног права одступали су и наслањали се на модерно право западне Европе, узимајући за модел при кодификацији нашег Грађанског Законика аустријски грађански законик. Отуда су у Грађански Законик од 1844 год. ушли §§ 515., 520., 521., 522., 523. и његове допуне од 1849. год., 527., 528. и 529., у којима је помешано обичајно задружно право с принципима модерног западног права и овом последњем дата је нарочито превага у пропису § 515. Зато ћемо овде овај део породичног и наследног права издвојити и о њему посебно говорити. Она три правна и материјална елемента да посебице пређемо, прво, код наше градске, па по том код селске породице. Напоменули смо већ, да је материјални и правни елеменат заједница, који се може на троје рашчланити: 1. заједница заједничког живота; 2. заједница супруга ако би путем уговора смешали имање; 3. заједница оца и деце. Ове три заједнице неједнаке су и природе и вредности, како их је законодавац у нас редиговао, посебно за инокосну породицу коју је наш законодавац погрешно схватио као индивидуалистичку. 1. Заједница супружника у заједници живота. Муж је старешина и глава породице, али супружници имају час узајамне час посебне обвезе за свакога од њих. Законик их ја побројао у §§ 107., 108., 109. и 110. Закон само признаје ове моралне дужности, које, као што смо видели, сачињавају битну основу породице. Неиспуњавање ових обвеза често повлачи развод брака (§§ 94. и 97.). 2. Заједница супружника у погледу добара. Што се тиче њиховог имања, супружницима се, по закону, не намеће нарочити режим. Закон им оставља потпуну слободу, да то регулишу уговором како хоће и како за добро буду нашли. Муж има право уживати мираз и за то жени нема давати никаква рачуна, ако је непокретно имање донето у мираз, али жена