Дело

52 Д F Л 0 живота и имање везом сродства или усвојења по природним основима утврђена. Непокретно њихово имање саставља неподељену својину (§ 508.) и што год ко у задрузи прибави није себи но је свима прибавио. Само покретне ствари, које на потребу и послугу једноме служе искључиво му и припадају н. пр. рухо, одело и т. д. Задружном имовином располажу у сагласности сви пунолетни и ожењени мушки (§ 510.). Ко самовољно напусти задружну кућу губи право на приплод за време његовог одсуства добивен (§ 511.). Задругара, који би се рђаво владао, задруга има права оделити (§ 514.). Задругар може само свој задружни део задужити (§ 515.). Смрт кога члана у задрузи не повлачи за собом отварање наслеђа (§ 516.). Деца покојникова имају право на део земаљских производа, и то не по основу наследног права, већ свог личног права; они не добијају тај део што представљају покојника, већ с тога што и они раде состалима. Старешина задруге природни је тутор малолетне деце. Докле год и једне пунолетне главе у задрузи има, а нико не тражи да се попис врши, суд се неће мешати. По § 521. даје се задругару право располагања на случај смрти са својим делом, да може путем завештања распоред чинити. Жена удовица умрлог задругара са и без деце остаје у задрузи и има право на издржавање но с тим да и она ради; на случај удаје даје јој се пристојно удомљење. У случају наследства, наследницима остаје на вољу или се делити, или у заједници остати, но не могу се задужити на штету трећих лица. Наследство се опредељава према §§ 395.—423. и 528., 523. и 529. Сродство у задрузи, при наслеђивању, има првенство над сродством ван задруге. Девојке у задрузи добијају од задруге пристојно удомљење. Женска деца умрлог у задрузи, кад овај не би после себе оставио мушке деце, наслеђују део задружног имања свога оца, но на случај да мати надживи своје дете у задрузи она не може наслеђивати (§ 523.)., Задружна породица је овим очувала више карактер економског јединства, а има мање индивидуалистички карактер. Она се сматра у правном погледу као грађанско лице и сваки члан понаособ не може бити подмет и активног и пасивног права у свему и за све. Задруга је, дакле, економска и друштвена јединка. Ово економско јединство у задружној породици може тројако да веже задругу. Од увођења у живот нашег Грађанског Законика од 1844.. год. наступа преображај у нашем породичном и наследном праву..