Дело

0 ПОРОДИЧНОМ УРЕЂЕЊУ КОД СРБА 53 Гежња правца којим је постављен основ нашем друштвеном животу, уз развиће нашег друштва у политичком, економском и друштвеном животу, произвела је промене у правној основи организације наше породице, и не може се порицати, да је друштвено образовање продрло у породицу са којом се ова морала -одомаћивати и привикавати се новим погодбама новога живота. Наш поступни развитак у стварању варошког елемента, а с њим развитак трговине и радиности и поремећај у сеоском становништву, прелаз овога у варош, дејствовао је на стварање индивидуалистичке породице код нас, која је, још у добу 1884. год., била у врло малом броју по варошима, које су биле.тек у своме повоју. Утицај варошких породица дејствовао је од своје стране на сеоске породице, пошто су елементи, из којих се састављала варошка породица, били у живом додиру са сеоском породицом, те је индивидуалистички карактер градске породице брзо дејствовао на сеоске. Сви статистички извештаји ово утврђују: да је процес распадања задруге у брзо наступио1. Али, ако се овим допринело, да се ствара индивидуа, да она постаје независна, с друге стране то је потресло основицу нашег породичног живота. Породичне везе постале су слабије, очинска власт такође, пошто деца врло рано излазе из куће на трговинске и занатске послове и борба за живот постаје у друштву све јача, а у сваком индивидуалистичком друштву солидарност се губи, па и код нас у колико је оно то достигло. Све ово утиче врло живо и снажно на слабљење саме породице, код нас у толико јаче што религија не игра никакву улогу у задржавању слабљења веза у нашој породици. Нове идеје о слободи, једнакости и независности, које и кроз политичке идеје странака и кроз наставу и просвету моћно дејствују на све слојеве нашега још довољно неразвијеног друштва, поквариле су равнотежу не само у породици, но и у целом нашем друштву. Поступне еволуције нигде нема и вратоломно се иде на сусрет друштвеној дезорганизацији, пошто умни развитак нашег народа није тако висок, да може да асимилира те нове идеје и уоквири их у границе нужности и добрих страна њених. Давањем потпуне слободе располагања са имовином у нашем Грађанском Законику, § 515., противно обичајном праву, широм је отворена брана цепању и раскомадавању заједничког задруж1 Види: Kanitz, Serbien, стр. 229.