Дело

54 Д Е Л 0 ног имања. Из разлога, које смо горе истакли, млађи чланови' одилазили су из задруга у градове на занате и трговину, да би себи могли створити самосталну егзистенцију у граду. Законом су били овлашћени да траже свој део из задружног имања што су га на селу имали, и тражили су деобу, да би с њим у граду отпочели какав самосталан посао. Млади људи на селу, под овим утицајем, а и под тежњом, која се јавила за слободом и независношћу, тражили су опет деобу задружног имања, јер нису хтели да живе у задрузи, а закон им је опет допуштао и давао право на то. И, тако, у овом нашем патријархалном и неразвијеном друштву, где је техничка радна снага нашега народа била на врло неразвијеном ступњу, у коме је само задружна породица могла очувати социјалну имовинску равнотежу и применити рационалнији систем земљорадње, наступила је периода комадања и мноштво мањих газда чије је стање у брзо постало несрећно. Настаје потпуно пропадање ових малих сопственика а тим се отпочиње и стварање сеоског пролетаријата при свој законској помоћи, да се земљораднику не може продати извесан део земље и земљораднички алат за приватне дугове. Све то није спречило да наступи растројство у имовном и породичном систему. У имовном тиме што се јавља сеоски пролетаријат; у породичном што се раслабљују породичне везе и слаби морални породични елеменат коме недостају погодбе за његово развиће у људским врлинама (преданости према сродницима), јер се врлине само онде могу развијати где се имају чим задовољити преке потребе. А овај опет извор за злочине и преступе у западној Европи заузимао је врло мало места код задружних породица, јер су и злочини и преступи били врло ретки. С пропашћу задружних породица расте и опадање породичног морала код нас. Слободно смемо рећи, да је главна кривица за ово растројство у нашем породичном и економском животу дошла од самог нашег Грађанског Законика, али не и да је његова једина кривица. Истина је, да би под утицајем модерних идеја са којима је наш народ почео долазити у тешњи додир са западном Европом, овај обрт настао у нашем друштву, али је истина и то, да би овај ток нашег економског преображаја био далеко спорији а уз то и рационалнији. Кад се преображај врши својим лаганим током, кад је он природни продукт културне средине у којој се јавља, онда у њему нема ни наглих скокова, ни наглих прелаза,