Дело

0 ПОРОДИЧНОМ УРЕЂЕЊУ КОД СРБА 55 те отуда ни у нашем друштву не би наступило овако стање како се јавља после уношења револуционарних идеја у наш Грађански Законик, које стоје у кајвећим супротностима с правним схватањем нашег народа онога времена. Кад се Србија ослободила од турскога господарства био јој је потребан миран преображај у правном, економском и породичном животу. Тадашња генерација имала је у себи сву виталну потребну снагу да настави свој друштвени живот са свим оним идејама, које је стекла од предака. Истина, незнање је било велико зло; велика оскудица била у друштвеним и државним идејама; имало се много да уноси и прима са стране, али је све то ваљало уносити и примати с највећом обазривошћу, нарочито у овом делу нашег породичног и наследног права, који се сматра као основица свакога друштва и државног живота. Наш Грађански Законик могао је оставити све ове установе онакве какве су биле у обичајном праву, и, ако то нису знали његови редактори, могли су оставити овај део и некодификован, већ да се по обичајном праву расправљају ова питања. Најмање је било разложно уносити у Грађански Законик оне одредбе, које су са свим супротне правним обичајима нзшега народа Због овога биле су оштро неповољне последице по породични, економски и морални живот нашег народа. Прерано су наступиле деобе имања, а техничка неспособност нашег народа везана са незнањем екстензивнијег пољопривредног рада на мањим комплексима, одвела је ове људе непосредно у бескућнике и сиротињу с чиме се упоредо јављају и сва друштвена зла. Поступно се образују и стварају латифундије, а с тим и друштвена неједнакост. Већ у нашим данима имамо данас у Србији преко 300.000 пореских глава, које плаћају непосредне порезе испод десет динара! Што се тиче морала, породичне су везе, са пропадањем задруга, постале слабије, губе се благи обичаји, који су негда владали у задружним породицама, губе се заједничке везе, а на њино место ступа борба за живот свију против свакога, која повлачи собом беду и сиротињу, радна се снага јавља као продајни артикл, и т. д. Док се с једне стране овај процес брзо развијао, дотле с друге стране Дунава остало се у назад у своме развијању, јер се није могло са таквом брзином упоредо да развија и да са појавама ових друштвених зала уводе установе о старању за сиротињу, нахочад, сирочад, старце и оболеле, и т. д.