Дело

56 Д Е Л 0 Што у овоме нису јаче размере и што зло ниЈе веће, нема се благодарити нашем Грађанском Законику, да je ма шта у овоме припомогао, јер је он, на против, учинио све, де разриЈе и ослаби нашу породицу у економском и моралном погледу, већ се има приписати само пасивном отпору етичких особина нашег народа, те се и при свој супротћости правила унесених у Грађански Законик, одржало у животу доста особености нашег народа и у извесној мери очувале се установе, које га карактеришу као народ са својим националним особинама. И данас се јасно одвајају две врсте породица код нас: селска и градска. Градска се јавља као изузетак, јер је у далеко мањем броју, а селска као правило. 1/ предањима народним и данас живе у врло живој слици у породичном животу исте идеје о породици и наследс^ву као што су живеле пре нашег писаног Законика. Ове идеје обичајног права нашег народа нису ни мало изглађене животом од шесет година писаног закона, па ни у крајевима нашег народа, који је највише био подложан утицајима модерних идеја, на пр. у Мачви. О томе имамо доказа из непосредног сазнања. Обична је ствар, да се отац, ако се не слаже са свима својим синовима, подели у имању са свима, сматрајући да имање није његова својина већ, као породична својина, заједничка свију њих, и он сам не полаже више права на имање но на раван део са осталима, што потпуно утврђује, да још у народу живи обичајно право и да отац не може себе никако да сматра, да је он власник имања, које је сам наследио од својих предака, ма да му закон даје право, да се сматра као господар и да његови синови за његова живота немају никаква права на то имање. Такав је исти случај и са другим одступањима нашег Грађанског Законика од обичајног права. • Правни положај жене по нашем писаном законику са свим је друкчији од положаја, који жена одиста има у нашем друштву. Ваља нам подвојити жену у градским породицама. Њен правни положај донекле је онакав какав је Грађански Законик освештао. Али, правни положај жене на селу није се много изменио од норама обичајног права, које смо изложили у другом делу ове наше расправе. Само у спорадичним случајевима где се долази до суда и људи од закона, ту се истичу прописи закона да опредељују односе било између мужа и жене, било између задругара и жене умрлог задругара, који би после себе оставио деце, било у инокосној породици, како је наш законик сматра као град-