Дело

0 ПОРОДИЧНОМ УРЕЂЕЊУ КОД СРБА 57 ску породицу без оних привилегија, које је и у колико дао задружној породици. И овде је етичка моћ остала још моћна и јака при свој супротности унетој у наш Грађански Законик, и обичајно право још у знатној мери влада у односима мужа и жене. 4. Заједница родитеља и деце у погледу личности. У нашем обичајном праву видели смо какви су односи између родитеља и деце кад смо се дотицали односа између мужа и жене. Природа ових односа оснива се на природном праву, па и наш Грађански Законик није их ни могао друкчије определити, само им је дао израђенија и тачнија правила. Дужности, које падају на оца породице у погледу личности његове деце, то су дужности васпитања, одакле опет потичу дужности издржавања и права на извесне казне. Све дужности, као и права очева сачињавају његову родитељску власт. Прва од ових дужности и права у природном реду, то је дужност и право да издржава и негује своју децу. По нашем законику отац има пуну власт у овом погледу и само подлежи моралној контроли. Али, не сматра се да су овде по среди само интереси оца и деце, и у старању очевом и брижности за свој пород не налази се довољна замена за заштиту живота и дечијег здравља, већ наш законик предвиђа у тешким случајевима рђавог поступања према деци, да се родитељска власт може и одузети од родитеља, § § 154. и 155. грађан. законика; међутим, даље од тога наш се законодавац није ничим постарао за заштиту оваке деце. У васпитном погледу и спремању деце за живот у разним знањима остављена је брига оцу да се стара, но с обвезом, да основну наставу свако дете ваља да научи. По закону је овако, дли се у ствари ни то не извршује, те тако отац може и не дати икако васпитање детету. Али, како и овде игра моћну улогу морални елеменат, који оснива породицу на љубави и узајамним односима, то се у подизању друштвеног морала накнађава ова законска празнина и под утицајем социјалних елемената развија се и ова дужност родитеља наспрам деце све јаче и претвара у неку врсту правних моралних обвеза дати својој деци инструктивних знања и што боље их оспособити за живот. Тек од наших дана у Закону о радњама почела се поклањати извесна пажња спремању деце за стручне послове заната (чл. 71., 134—143.) и уведен је државни надзор (чл. 144—152). Но ове одредбе тичу се само деце, која ступе у земаљске радње и