Дело

58 Д Е Л 0 њихове спреме за посао и односи се регулишу уговором при' ступању на занат. Отац не може дати на занат дете млађе од 14 година. Посебног закона нема о рђавом поступању према деци, осем у Кривичном законику § 349. и следећи, где се прописује казна према старешинама куће због крајне нечовечног поступања, што може бити узрок за губитак очинске власти, § 152 грађан. зак., но наш законик не истиче одлучно право интервенције и ако са прогресом културе и многостраности друштвеног и моралног живота није више довољан отац, као раније кад су постојале задружне породице с патријархалним животом, да да детету наставу, која му је потребна и да држава притиче принудним мерама и да детету и ван породице притиче у помоћ да се образује и спреми за живот. Оцу не треба дати сву слободу при васпитању детета, нити да га може лишити васпитања. Законом се мора одредити минимум, али закон, који би имао своје пуно дејство, а не како је то данас, да, поред закона, основну наставу не стичу ни 24о/°, а по закону би ваљало да је имају сва деца. Очева власт мора бити ближе ограничена, јер су његове прерогативе и сувишне у моралном образовању детета. Школа не може да даје деци васпитање, које спада у домен породице. У интимном породичном животу дете стиче, по примеру својих родитеља, своје морално васпитање чије су врлине утолико солидније у колико су примери у породици бољи. Само су родитељи у стању улити својој деци ове грађанске врлине својим честим и интимним свакодневним односима, подићи религију и моралне осећаје, и све оно што сачињава породични и друштвени морал. Ова питања морају интересовати и цело друштво, а не само старешину породице, јер од тога зависи будућност државе. За то држава мора јаче утицати на овом пољу и интервенцијом закона у вези свих потребних установа створити право законодавство за њу. Како је код нас све ово у многоме напуштено и остављено вољи старешине породице, то се код нас и осећа општа недовољна спремност код подмлатка, јер је велика неписменост и ако постоји општа принудна настава од већ готово три деценије. Морална страна васпитања недовољна је по самом томе што она нема потребних елемената за своје развијање, јер ни религија као морална државна установа са својим представницима не врши никакву улогу у нашем друштву и ниво религиозног васпитања ни код самих њених представника не стоји на