Дело

Књига 68. СвЕСКА 1. Д Е Л О Ј У Л И 1913 ГОДИНЕ * „ГОСПОДИН“ БОЖО I Во времја оно старозавјетско, или, како би се то данас рекло, неуставно и непарламентарно, живјела су и поредовала у Црној Гори у једно исто доба два „Господина Божа“, неједнака и добом и годинама, и стањем и положајем, и знањем и имањем, али, са друге стране, готово једнаки претензијама, гласом и кољеновићским поријеклом. Први је од њих двојице био: Његова Екселенција Господин Божо Ераковић, тридесетогодишњи предсједник Министарског Савјета и Министар Унутрашњих Дјела и свемогући рођак самодржавног Цара Јунака, адруги: ГБегово Високоблагородство „господин“ Божо Мартиновић-Бајица, младић од својих двадесет и неколике године, без занимања и без титуле. И док је први уз десно Господарево кољено сидио на Цетињу, са свијетским дипломатама преговорао и свој Црној Гори заповиједао, дотле је други пухао у празне длане и узалудно табанао по пјесковитој никшићској котлини; и док су правог Господина Божа, као ратника и војводу, славиле гусле јаворове од Бара до Коњичке Ћуприје, дотле је quasi „господином" Божом •испирало уста мало и велико. И ма да први за другога није ни знао ни хајао, ипак је појава другога много допринијела да се војводска и државничка репутација Господина Божа претвори у легенду. А судбина је, на крају крајева, приближила и упознала ове двије величине, тако да је мали „господин11 Божо, благодарећи изненадном преокрету ствари и тренутној благонаклости великог Господина Божа, постао, ако не баш тако велики као и он, а ‘Оно виши но што су његове завидне околности обећавале. Радознали сте: како то. Почујте, па ћете знати. 1*