Дело

84 Д Е Л О злочиних дела, која су исто тако велика као и њена. Ко би сеод вас, сиротих или богатих, трговаца, војника, робова, славних грађана, усудио рећи, пред Богом, да је бољи од једне блуднице?Сви сте ви само живо ђубре и чудом небесне доброте не претварате се брзо у потоке од кала. Док је говорио, пламен је избијао из његових зеница; изгле-. дало је као да је усијано углевље силазило с његових усана, и сви који га окружаваху слушали су га и против своје воље. Али стари Тадеја није стајао беспослен. Скупљао је камење и љуске од острица, које је скривао под скут своје тунике и, не усуђујући се да их баца сам, крадом их је спуштао у руке просјака. На скоро камичци полетеше и једна шкољка, вешто бачена, разби чело Пафнусу. Крв, која је текла низ ово тамно мученичко лице, капала је, као ново крштење, на главу покајнице, и Таида, стиснута под усрдним калуђеровим загрљајем, са пригњеченим нежним својим телом уз грубу хаљину од кострети. осећала је где је пролазе жмарци од страха и ужаса. У тај мах, један човек отмено одевен, украшене главе венцем од цвећа, крчећи себи пут по сред разјарене гомиле, викну: — Стојте! Стојте! Тај калуђер ми је брат! То беше Никија. Склопив мало час очи философу Еукриту, и прелазећи сад преко овог трга да се врати својој кући, беше видео не баш сувише изненађен (јер се није чудио ничем) ломачу где се пуши, Таиду одевену у грубо сукно и Пафнуса где га каменују. Понављао је: — Престаните, кажем вам; поштедите мог старог школског друга; имајте обзира према милој глави Пафнусовој. Ну, навикнут на танане разговоре са мудрацима, није имао те неодољиве снаге којом би покоравао народне духове. Не послушаше га никако. Падао је град од камичака и љусака на калуђера који је, заклањајући Таиду својим телом, хвалио Господа чија доброта му је мењала ране у миловања. У очајању да га неће слушати и сувише уверен да не може спасти свог пријатеља, било силом, било убеђењем, Никија се већ предавао мисли да пусти боговима на вољу, у које је имао мало поверења, кад му паде на памет да употреби лукавство које му од једном беше надахнуло његово презирање према људима. Извади из појаса своју кесу која је била набијена златом и сребром, јер је припадала човеку похотљивом и милосрдном; затим потрча свима.