Дело

88 Д Е Л ■ 0 толике да не можеш више, сад кад знаш истину, сачувати своје усне или склопити руке, а да не осетиш одвратност према самој теби. Ишла је за њим послушно, по неравним путовима, по жарком сунцу. Умор ју је ломио а од жеђи јој је горело грло. Ну, далеко од тога да осети оно лажно сажаљење које умекшава срца у обична света, Пафнус је уживао у мукама испаштања овог тела које је грешило. У заносу свете ревности, хтео је да искида прутовима ово тело које је чувало своју лепоту као одличан доказ своје љаге. Његова размишљања су одржавала његов побожни бес .и, сећајући се да је Таида примила Никију у своју постељу, створи о томе слику тако грозну да му сва његова крв појури срцу и мало је требало па да му се груди не распрсну. Његове клетве, застале у његовом грлу, бише замењене шкргутима зуба. Скочи, испрси се пред њом, блед, страшан, пун Бога, загледа је до душе и пљуну јој у лице. Таида, мирна, убриса лице не престајући да корача. Сад ју је пратио, упирући у њу свој поглед као у неку провалу. Ишао је светитељски разјарен. Смишљао је да освети Христа, да се Христос не би светио, кад угледа кап крви која с Таидине ноге кану на песак. Тада осети свежину неког незнаног надахнућа где улази у његово простодушно срце, грцања му допреше до усана у изобиљу, заплака се, појури да се баци ничице, пред њом, назва је својом сестром, пољуби ове ноге, из којих је текла крв. — Сестро моја, сестро моја, мати моја, о пресвета! Потом, помоли се Богу: — Небесни анђели, прихватите врло брижљиво ову кап крви и донесите је пред господњи престо. И нек чудотворна саса цвета на песку заливеном Таидином крви, како би сви они који буду видели овај цвет, повратили чистоту срца и разума. О света, света, пресвета Таидо! Како се молио и говорио тако као пророк, неки млади дечко прође туда изненада на магарцу. Пафнус му нареди да сиђе, намести Таиду на магарца, узе узду и настави започети пут. Пред вече, наишав на речно корито на које је бацало хлад лепо дрвеће, привеза магарца за стабло једне урме и, седећи на камену обраслом маховином, преломи с Таидом хлеб који поједоше, зачињен изопом и сољу. Пили су свежу воду из својих шака и разговарали се о вечним стварима. Она је говорила: