Дело

Т А И Д А 87 уста испушта из себе очајање и смрт. Само један твој осмех садржи више клевета за Бога него што изилазе целог једног века са сатанских усана које се пуше. Назад, од Бога проклети! Никија га је гледао нежно. — Збогом, брате, рече му, и нека би сачувао до смртног заноса блага своје вере, своје мржње и своје љубави! Збогом! Таидо, узалуд ћеш ме заборавити, јер чувам успомену на те. И, остављајући их, оде замишљен извијуганим улицама које се граниче с великим александриским гробљем и у којима су пребивали погребни лончари. ТБихове радње беху пуне оних малих ликова од глине, обојених отвореним бојама, који представљају богове и богиње, мимичаре, жене, мале крилате духове, и које човек обично сахрањује с мртњима. Помисли да ће неки од ових незнатних кипова, које је видео ту својим очима, бити можда другови његовог вечног сна; и учини му се да се један мали Ерос, са својом посувраћеном туником, смејао подругљивим смехом. Мисао на његов погреб, који је видео у напред, била му је мучна. Да би се отресао туге, покушао је да умује и размишљао је овако: Заиста, рече у себи, време нема стварности. То је чиста обмана нашег ума. Дакле, ако не постоји, како би могло донети моју смрт?... Треба ли за то рећи да ћу живети вечно? Не, али из тог изводим да моја смрт постоји и постојала је увек толико колико ће она постојати икад. Не осећам је још, па ипак она постоји, и не треба да је се плашим, јер би била лудост бојати се доласка оног што се догодило. Она постоји као последња страна књиге коју чигам и коју нисам свршио. Ово умовање га је занимало, не овеселив га, дуж целог његовог пута; био је тужне душе кад стиже пред своју кућу и чу ведро смејање Кробилино и Мирталино, које су се играле лопте, чекајући на њега. Пафнус и Таида изиђоше из вароши на Месечева врата и идоше уз морску обалу. — Жено, говорио је калуђер, све ово велико плаво море не би могло спрати твоје прљотине. Говорио јој је љутито и презриво: — Нечистија од керуша и дивљих крмача, бешчастила си с безбожницима и неверницима тело које Вечни беше створио да од њега начини себи покретни храм, и твоје прљавштине^су