Дело

98 Д Е Л О код нас. Али шта је ово кад се упореди с вама, велики оче, додаде монах охрабривши се, — јер ви целу годину, па чак и на свету Пасху, само о хлебу и води живите, и колико код нас оде хлеба за два дана, то је код вас целу недељу. Ваистину је дивно таково велико уздржање ваше. — А папрењаче? — запита наједаред отац Терапонт. — Какве папрењаче? — запита га зачуђено монах. — Да, да. Јер ја ћу од њиховог леба отићи, не осећајући да ми он потребује, макар и у шуму, и тамо ћу се гљивом папрењачом исхранити или јагодом, а они овде неће отићи од свога леба, значи, ђаволу су свезани. Данас ће поганци казати да нема потребе толико постити. Гордо је и погано то расуђивање њихово. — Ох, ваистину, — уздахну монах. — А ђаволе код њих да л’ си видео? — запита отац Терапонт. — У кога „код њих?“ — бојажљиво се распитиваше монах. — Ја сам игуману прошле године о светој Педесетници одлазио, а од то доба нисам био. Видео сам код неког на прсима седи, под мантију се крије, само му рошчићи вире; код неког из џепа извирује, очи му брзе, мене се боји; у неког се у утроби населио, у нечистом трбуву његовом, а неком се просто о врат обесио, закачио се, па га тај носи, а не види га. — А ви... видите? — распитиваше се калуђерак. — Кажем ти да видим, скроз га видим. Кад сам од игумана излазио, гледам — а један се крије од мене за врата, ал’ неки матор, подруг аршина, или вишљи, а репина му дебела, броћаст, дугачак, а крај му од репа доспео у одшкринута врата, а ја не буди лењ, па тек она врата наједаред залупим и реп му прикљештим. Кад ти га стаде цика, поче се копрцати, а ја њега знаком крста, па трипут, — те га окрстих. Те ту и црче, као згњечен паук. Сад мора да је иструнуо онде у буџаку, смрди, а они га не виде, не осећају. Већ годину дана нисам онамо одлазио. Само теби као странцу саопштавам. — Страшне су речи ваше! А је л’ те, велики и блажени оче, — све се већма и већма ослобођаваше путник-монах, — је ли истина — о вама се велики глас чује, чак до најудаљенијих земаља, као да ви са Светим Духом непрекидно општење имате? — Слеће. Бива. — А како вам слеће? У каквом виду? — Као птица.