Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 105 — Не, не треба, хвала. Ево овај хлепчић ћу узети собом, ако ми дате, — рече Аљоша, и, узевши француски хлепчић од три копејке, метну га у џеп од доње мантије. — А коњака не би требало ни ви да пијете, — брижно посаветова он, загледајући се у лице старчево. — Право велиш, раздражава, а мира не даје. Него само једну чашицу... Ја ћу, знаш, из орманчета... Он отвори кључем „орманче", насу чашицу, попи, за тим орманче закључа, а кључ опет остави у џеп. — А сад доста, од једне чашице нећу липсати. — Ето, сад сте наједаред постали бољи, — насмехну се Аљоша. — Хм! Ја тебе и без коњака волим, а са подлацима сам и ја подлац. Вањка неће у Чермашњу — зашто? Треба му да шпијунише: хоћу ли много дати Грушењки, ако ми дође. Сви су подлаци! Ама ја за Ивана нећу да знам, нећу ни да чујем за њега. И од куд је само такав испао! Није ни налик на нас! И као да ћу му ја збиља нешто оставити? Та ја ни тестамента нећу оставити, то да знате сви. А Мићку ћу просто згазити као бубу. Ја буба-швабе ноћу папучом газим: тек само пукне, кад га згазиш. Пући ће и твој Мићка. Твој Мићка, зато што га волиш. А кад би га Иван волео, ја бих се за себе бојао, што га он воли. Но Иван никога не воли, Иван није наш човек; ти људи, као Иван, то, брате, није наш свет, то је прашина која се подигла... Дунуће ветар, и прашина ће проћи... Јуче ми паде једна глупост на памет, кад оно рекох да данас дођеш; хтео сам преко тебе да дознам у погледу Мићке: кад би му ја сад једну хиљадицу, ил’ најпосле и две избројио и дао, да л’ би он гоља и несретник пристао да се одавде сасвим одвуче, на једно пет година, а још понајбоље на тридесет и пет, али без Грушке, и да је се сасвим одрече, а? — Ја... ја ћу га запитати... промрмља Аљоша. — Кад бисте му све три хиљаде дали, тада би он, можда... — Лажеш! Немој га ни питати, не треба! Предомислио сам се. То је мени јуче глупост у главу дошла. Ништа му нећу дати, ни једне мангурице, мени су паре и самом потребне, — стаде махати руком старац. — Ја ћу њега и без тога, како буба-швабу, згњечити. Ништа му не говори, јер ће се још надати. А ни ти немаш никаква посла код мене, иди. Та његова невеста, та Ка-