Дело

110 Д Е Л О дивши одмах по очима Аљошиним, да овај неће да га бије, такођер попусти па чак и сам проговори: — Ја сам сам, а њих шесторица... Ја ћу их сам све истући, — рече он наједаред, севнувши очима. — Вас мора да је онај један камен јако ударио, — примети Аљоша. — А ја сам Смурова у главу погодио! — викну дечко. — Они ми тамо рекоше да ви мене познајете и да сте се због нечега на мене каменом бацили? — запита Аљоша. Дечко мрачно погледа на њега. — Ја вас не познајем. А зар ви мене знате? — довршиваше своје питање Аљоша. — Оканите ме се! — викну наједаред дечко љутито, али као да све још нешто очекиваше, не мичући се с места, и опет пакосно севнувши очицама. — Добро, ја ћу поћи, — рече Аљоша, — само ја вас не познајем и не дирам вас. Они су ми казали како вас задиркују, али ја нећу да вас дирам, збогом! — Монах у панталонама с гајтаном! — викну дечко, још увек оним истим пакосним и изазивајућим погледом пратећи Аљошу и у исти мах ставивши се „у позитуру“, рачунајући да ће Аљоша сад јамачно кидисати на њега, но Аљоша се окрену, погледа на њега и пође даље. Но он још не учини ни три корака, кад га јако удари у леђа највећи камен, који је дечко имао у џепу и који је на њега бацио. — Ви дакле иза леђа? Они, дакле, истину кажу за вас, да ви подмукло нападате ? — осврну се опет Аљоша, али се овога пута дете острви и опет баци на Аљошу камен, но сад већ право у лице, али Аљоши пође за руком да се за времена сачува, те га камен удари у лакат. — Како вас није срамота! Шта сам вам ја учинио? — викну он. Дечко ћутећки и изазивајући очекиваше само једно: да ће сад Аљоша сигурно на њега напасти, али видећи да овај још и сад не напада, он се разјари као какво зверче: он јурну с места и насрну сам на Аљошу, и још овај не стиже ни да се макне, а неваљали дечко, сагнувши се и шчепавши обема рукама његову леву руку, уједе га за средњи прст. Он га јако угризе и десет га секунада не пушташе. Аљоша од бола јаукну, чупајући из све снаге свој прст напоље. Дечко га напослетку пусти, и одскочи на пређашње одстојање. Прст је био јако уједен, код самог нокта,