Дело

116 Д Е Л О вима. Можеш додати да ови обичаји претпостављају обожавањегенезиских божансгава. Но о том морамо питати њега самог. Затим, подиже главу, стави руку над своје очи, да не би ослепио од сунца, и, напрежући гласом, викну: — Хеј! Пафнусе. Ако се сећаш да си био мој гост, одговори ми. Шта радиш тамо горе? Зашто си се ту попео и зашто ту живиш? Има ли овај стуб фаличко значење, по твом мишљењу? Имајући на уму да је Кота идолопоклоник, Пафнус га не удостоји одговора, али се његов ученик Флавијан приближи и рече: — Најславнији господару, овај свети човек узима на се светске грехе и лечи болести. — Тако ми Јупитера, чујеш ли то, Аристеју? — узвикну Кота. Нефелококигија се занима лекарством као и ти! Шта велиш о другу тако високом ? Аристеј климну главом: — Могуће је да лечи извесне болести боље него што чиним сам, на пример падавицу, која се зове простачки божја бољка, ма да су све болести подједнако божје, јер све долазе од богова. Ну узрок овој бољци, једним делом, је у уобразиљи, те ћеш признати, Луције, да овај калуђер, станујући тако високо над овом богињином главом, утиче на болесничку уобразиљу јаче него што бих могао ја то учинити, погрбљен у својој радионици над својим ступама и стакоцима. Постоје силе, Луције, бескрајно моћније од разума и науке. — Које? упита Кота. — Незнање и лудост, одговори Аристеј. — Ретко сам видео нешто чудније од овог што видим у овом тренутку, поче понова Кота, и желим да једног дана неки способни писац напише причу о оснивању Стубове Вароши. При свем том, најређи призори не треба да задржавају озбиљна и радена човека дуже него што приличи. Пођимо да прегледамо речна корита. Збогом, добри Пафнусе! или боље, до виђења! Кад сиђеш понова на земљу, ако се икад вратиш у Александрију, не пропусти прилику, молим те, дођи мени на вечеру. Ове речи, које су чули присутни, а верни проносили јавно, пређоше с уста на уста и додадоше јединствени сјај Пафнусовој слави. Побожне уобразиље их накитише и изменише. Причало се да је светац, с врха свог стуба, преобратио начелника флоте у веру никејских апостола и отаца. ГТравоверни су давали преносни смисао последњим речима Аурелија* Коте; у њиховим