Дело

Т А И Д А 117 устима је вечера, на коју је овај велики човек позвао калуђера, постајала свето причешће, духовни заједнички ручак, небесна гозба. Украшавали су причу о овом састанку за чудо лепим околностима, у које су веровали први они који су их измишљали. Говорило се: кад је Кота, после дуге препирке, признао истину, у том је тренутку сишао анђео с неба да убрише зној с његова чела. Додавало се, да су се лекар и тајник флотског начелника такође покрстили, по његовом примеру. И како је чудо било опште, ђакони главних либиских цркава саставише о том веродостојне записнике. Може се рећи без претеривања, да је цео свет од тада био обузет жељом да види Пафнуса и да су на Западу као и на Истоку сви хришћани окретали њему своје задивљене погледе. Најчувеније италианске вароши слале су му посланике. Римски цар, божанствени Констант, који је помагао хришћанско православље, написа му писмо, које му предадоше изасланици с великим указивањем почасти. Једне ноћи, пак, док је спавала у роси варош, која се развила под његовим ногама, чу неки глас који је говорио: — Пафнусе, славан си са својих дела и силан својом речи. Бог те је створио за своју славу. Изабрао је тебе да изврши чуда, излечи болеснике, покрсти незнабошце, просвети грешнике, посрами аријанце и успостави мир у Цркви. Пафнус одговори: — Нека буде воља Божја! Глас настави: — Дижи се, Пафнусе, и иди у двор безбожном Констанцу, који, далеко од тог да се угледа на мудрост свог брата Константа, повлађује Аријевој и Марковој заблуди. Иди! Врата од туча ће се отворити пред тобом и твоје сандале ће одјекивати по златном поду саборних цркава, пред престолом царева, а твој страшни глас ће променити срце Константинова сина. Владаћеш измиреном и моћном црквом. Као што душа управља телом, црква ће владати царством. Бићеш већи од сенатора и патриција. Учинићеш да престану глад народа и смелост варвара. Знајући да си први у влади, стари Кота ће се отимати за част да ти пере ноге. После твоје смрти, однеће твоју хаљину од кострети александриском патријарху и славни Атанасије, обелео у слави, ■ пољубиће је као свету ствар једног свеца. Иди! Пафнус одговори: — Нека буде испуњена воља Божја!