Дело

124 Д Е Л О струци Министарства Финансија да изведу, а без признања и награде, уз слабо плаћене чиновнике. Царинска струка је тешка струка, јер тражи огромно познавање робе, познавање тарифе, познавање администрације, масе прописа разних струка и то поред напорног рада у прашини, ветру, великој врућини или јакој зими, те би требало плате за 50% повећати, што су царински чиновници својим радом и спремом одавно потпуно заслужили. (Други део чланка у идућем броју) Dr. Миливоје Савић. ОРИЈЕНТАЛСКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ. Стојимо сада пред решењем врло важног питања о откупу оријенталских жељезница, које остају на нашој проширеној територији. Питање је у томе, да ли ћемо ми те пруге откупити од друштва, коме су до сада припадале, или ћемо уступити томе дру* штву и даљу експлоатацију под условима, како је то било за време турског режима или под условима, које би сад накнадно модификовали. Питање је толико важно, да не кажем судбоносно, по развитак привредних односа између нове и старе територије, да ће од његовог решења у многоме зависити, хоћемо ли од нових области имати какве економске користи или ћемо од њих остати потпуно одвојени као до рата. Потребно је с тога да будемо тачно упознати са тим питањем и означити сигурно своје интересе. У јавности је о томе мало писано. У „Економисту" је изашла кратка историја друштва, коме пруге припадају, а у „Трговинском Гласнику“ су излазили неки чланци који нису ушли дубље у саму ствар а са чијим се закључцима ја делом не слажем. Друштво оријенталних жељезница (Compagnie generale d’ Exploitation des chemins de fer de la Turquie d’ Europe) постало je 1870 године ca задатком да експлоатише жељезнице, које је једно друго друштво раније основано имало да сагради (Друштво за Грађење Жељезница у Европскј Турској, Societe Imperiale des chemins de fer de la Turquie d’ Europe). Године 1872 закључује ce. између тога друштва за грађење и Турске уговор, који права друштва ставља на сасвим другу основу: друштво ће зидати жељезнице само као предузимач; држава остаје сопственик пруге а друштво оријенталних жељезница добија концесију за експлоатацију на 50 година са закупном ценом од 8000 динара од кило-