Дело

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД ЗАДАТАК СОЦИОЛОГИЈЕ. II Карактер, природа и садржај нове науке постаће за нас јаснији, ако расмотримо три крупније школе, које су по реду оспоравале једна другу и по реду стављале свој отисак на ту науку. Мислимо на интелектуалну школу Огиста Конта, биолошку Херберта Спенсера и економску, која се, по Карлу Марксу, назива марксистичка. Али пре но што пређемо на ово проматрање, морамо отклонити нека, још у циркулацији, погрешна мишљења о карактеру и значењу социологије. Неки тврде да се социологија подудара с философијом историје и да је она, због тога, било научни сувишак, било непотребна реклама за издавна постојећу дисциплину. Такво се мишљење, разуме се, не може одржати. Нова наука одликује се од философије историје поглавито тиме, што ова последња посматра друштво само у његовом кретању, док социологија изучава колективне институте како у њиховом кретању, тако и у њиховој статици. Немогућно је, разуме се, и спорити, што социологија придаје већи значај елементу динамике но елементу статике, специјалио од оног времена, откада је закон еволуције постао њена основна догма. Осем тога, социологија се одликује од философије историје још и тиме, што она додирује не само историска факта, већ, поврх тога, статистичка, морална и правна, и, уопште, све основне појаве људскога друштва. — Даље, философија историје покушава да сведе факта, која је испитала, у јединство, да их стави под обележје апстрактног, метафизичког, надчулног принципа, док социологија не прибегава помоћи сличног прин9 *